Просветни гласник

записник главног просветног савета

427

нада , ја бих опет био мишљења да ову књигу не треба прештампавати за ученике, и то : 1. Због тога, што је препуна навода из Св. Писма и св. отаца. Олободно се може рећи, да су две трећине целе књиге попуњене тим наводима ради доказа појединих истина хришћанских. Ови наводи не само да се тешко памте и лако заборављају, него и не објашњавају ствар, почем се они узимају као глас признатих аукторитета ради веровања а не ради разумевања. 2. Због тога, што је написана у питањима и одговорима. Катихетичан начин предавања важи у школ скоме раду; али се тим начином не могу писати школске књиге. Учител. треба да буде вазда слободан у стакљању питања, према потреби ствари , о којој ]е говор и према способности ученика, с којим учитељ ради. Питањима и према њима удешеним одговорима учитељ се веже за један ред, од кога не сме да отступи, а то је штетно по успех школе. На основи ова два разлога, као и на основи онога што напред рекох о љубави хришћанској, и без обзира на језик коме се такође доста има замерити, ја сам мигпљења да ову књигу не треба прештампавати за потребу школску. 5. Анрила 1882. год. у Београду. С НАЈОДЛИЧНИЈИМ ПОШТОВАЊЕМ Ј еврем ^ић , ПРОФ. ВОГООЛОВИЈЕ.« 4. „Главнол Просветнол Савету По одлуци Главног Просветног Савета од 10. Марта ове год, нрегледао сам: » Пространији катихизис за учеКусе младеж « иимам част саопштити овај извештај. »Пространији катихизис за учећу се младеж« можда је сада једина књига међу нашим учебиицима са старим правописом ■ ћ, ћ и т д. Осим тога, сигурно је само још у овој књизи остао онај језик, којим су први пут писапе књиге за српске школе. У њој се и сада говорн : размишлеше, одкровеше, создаше, искЈилеше, вопросЂ, естество, воскресеше, обштество, еоздателБ, бдагополуч1е, десетословје , смиреше, препиташе, согрешеше, благов -ћше и т. д. Овај старински језик с једне стране крије смисао речи и реченица испред учепика, а с друге чини такве тешкоће при учењу на памет, да је за децу све једно: учити лекцију из овог катихизиса, или из какве књиге на туђем језику. Ради примера да наведем само два три места. У самом почетку стоји овако : КатихизисЂ еств речт> грчка и значи српски оглашеЕшје то естт. поучеше живоснимђ гласомг, на изустт,. На стр. 46.стоји: »Онределен^ пакт> супружества естг умлоасен4 рода човеч1егт>, узаимна по-

моћт> између мужа и жене и христјлнско воспитанћ деце у славу БоЖ1Ј0 На сгр. 6(> вели се овако : КумирТ) или идолђ естБ буди каква тварБ у природи или подоб1е н ^ћео коме се лкди као самомт> Божеству кланлк и т. д. Поред тога, ова се књига одликује и необично дугим периодима, чега не сме бити у школској књизи. Да би се видело, какву муку морају имати деца при учењу ове књиге, узимам слободу навести само једно место са 46. стране : Изт> овога члана вере изводимо ту полезну науку за пасЂ: да смо дужни внутрен4 наше расположен^ нрсма Богу засведочавати споллшнбимђ видимимђ зпацима, то естБ светимт> таннама; на ако Богт> и безт> т1и споллшнби знакова познае внутреностБ нашу: опетБ е зато изволш у цркви својои установити видиме обреде, да би ми нреко нбн нашу веру иредт> светомБ показали и између себе у тешнго свезу христЈанске лгобави ступили; кт> томе, да би се тнмт> начиномт> црква Христова одликовала одт, свакогт> другогт> нехристшнскогт. обштества. Овако велики периоди не могу бити јаони ни за све одрисле људе, а камо ли за децу. -Осим тога, у овоме су катихизису спи наводи из Св. Писма на словенском језику, као на пр. на страни 46 »еже Когт> соуетд, *елокт.К1, дд ие рд^доуулетг« и т. д. Овим и оваким наводима за цело се не долази до цељи без нарочитог тумачења наставника, јер деца средњих школа не знају словенског језика. Сви ти наводи могу бити преведени на сриски језик, па да се уштеди из лишни труд и паставника и ученика. Што се саме садржине тиче, овај катихизис дели се на три дела. У првом делу гово|)и се о вери јеванђелској, у другом о закону Божијем и трећем о молитви. У првом делу тумачи се символ вере, у другом 10 божијих заиовести ау трећем молитва »Оче наш«. Кад би се и други део ове књиге оснивао на новом завету, као први и трећи, ова би књига но садржини била добра за наше средње школе, и много згоднија од хришћанског »Катихизиса православне источне цркве«. Из свега довде реченога излази да се ова књига не би никако могла нрегатампати пре него што би се са сгшм изнова превела на чист српски језик. А кад се већ мора толико прерађивати за прештампавање, држим да би много боље било израдити другу удеснију књи! у, у којој би се љубав хришћанска извела из науке хришћанске, а не из старога завета. 5. Априла 1882. У Београду. С НАЈОДЛИЧНИЈИМ ПОШТОВДЊЕМ ј Ј еврем ЦГОФЕСОР ВОГОСДОВИЈЕ.» 54*