Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

429

је на понеким местима. врло тешко за разумевање. Тако на пр. на стр. 80 стоји: овакових ва сионских зборова источна црква броји седам и девет иоместних. На стр. 81. Истинити свет вере , који није нигда оскудевао у Христовој цркви, ироизводио је у њој свагдг иросвеихтене учитеље и аисце, иремда број истих није био у сваком веку једнак (овде се види рђав превод руске речи »скетх«, која зиачи свет и светлост). На стр. 110. лУ Русији од како је Синод установљен не држе се зборови у колико се Синод сматра као аостојани збор«. Оваке нејасне и неправилне реченице не могу бити пикако дозволење у тколској књижевности, не само због неразумљивог смисла, него и због тога, што у њима ученик налази друго, а не оно, чему га учи српска граматика. На послетку поменућу и то, да има неких погрешака у самом казивању историјских Факата. Тако на стр. 80. всли се : да је други васељенски сабор држап само због Македонија, цариградског патријарха, који није признавао божанство Св. Духа. Ово је ногрешно сватање главнога рада на овом сабору. Оабор је овај сазват био иоглавито поводом аријевске јереси и тек узгред решавано је на њему и гштање о Македонију и његовом схватању догме о св. духу. На стр. 88. вели се : да је Св. Сава поделио српску цркву на 12 епархија и у ред тих епархија долазе: призренска, браничевска и т. д., т. ј. земље које је тск краљ Милутин отео од Грка и Бугара, па придружио српској држави и цркви. Ово је питање расправљено у науци и има довољно разлога кад се сада каже, да је Св. Сава поделио српску цркву на 8 а не на 12 епархија. На истој страни вели се и то да је Св. Сава посвећен за архијепископа сриског у Цариграду, а зна се да тога није могло бити у Цариграду, почем су у то време католици владали у Цариграду, а византијски цар и патријарх живели су у Никеји, где је Св. Сава и посвећен. После свега довде помеиутога част ми је изјавити да бих ја био мишљења да се историја цркве старозаветне и новозаветне може прештампати о државном трошку за ученике средњих школа, а нарочите за учитељске школе, где се овај предмет предаје, но са поправкама према горњим примедбама. 5. Априла 1882. Београд. С НАЈОДЛИЧНИЈИМ ПОШТОИАЊЕМ Ј еврем ЈИ гДИ-б, ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ». II (наставак из 114. састанка) Историја цркве По новом програму за предавање »Хришћанске науке у средн.им нижим заводима,« Историја цркве

изостављена је и из IV разреда и са свим, а на место њено дошле су опширне приповетке из Ст. и Нов. Завета по Ђурп Даничићу и то у I и II разреду. Нрема гоме и верујући да ће тај нови овогодишњи програм и остати ја држим да би било излишно прештампавати »Историју цркве за средње школе од 1874. год.» А то исто велим, кад би се мислило ,да ова историја може послужити за Богословију, јер је она за овај завод и сувише кратка. Но у случају да предавање хришћанске науке у средњим световним заводима остане и за у будуће по старом програму, опет нисам за то, да се ова историја прештампава оваква каква је. 1. За то, што би први део ЂИсторија цркве Ст. Завета« требао да буде много краћа и без ичега што спада у политичку ИЈТОрију јеврејског народа, јер ће ученици тај део изучавати у општој историји. 2. За то, што је у овом учебнику слабо заступљен онај други део »Историја цркве нов. завјета,« а веома је иужно да се тај део што боље заступи. 3. Нарочпто за то што је »Историја српске цркве« ирло мало заступљена, па и оно што има достајесувопарно и необрађено, и 4. Онај део што говори о протестантима и сектама такође би требао да буде јаснији и опширнији. III Мали катихизис У »првом разделу« није потпун одговор на питање: шта садрже у себи завети? јер осим онога што је речено, ст. завет садржи још и исторпју како постања света и историју света до појава јеврејског народа као целине са државном организацијом, тако и доцнију историју тога народа. Исто тако и пови завет осим онога што је речено садржи још не само основе хришћанске вере већ и ис;торију распрострањења хришћанства за време апостола и пророштва о свршетку света. — Све ово могло би се у кратко казати па да се опет учебник не отежава Што се осталога тиче, и осим тога што су и многк други одговори слаби, ја сам још тога мишљења, да у овај мали Катихизис после сваког члана вере, после сваке за аовести и после сваке молбе дође и кратка морална поука. Према томе ја сам за то да се и овај »Мали Катикизис« преради, Јер би се с тим много до било, но као што сам још у почетку казао, и он да буде без аитања и одговора. IV Нространији катихизис Предавајући овај катихизио у гимназнји, ја сам при свакој лекцији долазио до убеђења да се овај учебник мора прерадити, и то како због слабог језика,