Просветни гласник
ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ
433
Осим женеке оеновне (народне) школе , која, као и мушка шкода, траје обавезно за све пу них 8 година, има данае још и тако званих грађанских или секундарних школа, које се саетоје из осам до девет разреда, и у којима се уче деца од своје шесге до евоје петнаесте године. Ту сепоред осталога учи и један етрани језик. Још има виших женских школа е девет или десет разреда и ту се примају деца од евоје шесте и уче до шеснаесте године. Овде се уче по два странајезика. Уз грађанске школе иду и многе техничке, индуетријеке и трговачке школе. После виших девојачких школа долазе учитељске школе за учитељке, и учење у њима траје две или три године. Из ових је школа изишло много ваљаних учитељака, које еу доста допринеле бољитку јавних и приватних школа. У последње време почело је из њих излазити и одвише кандидаткиња. Држава се слабо меша у уређење и у управу тих школа ; она пропиеује само правила за иепите и одређује оне који ће иснитивати. Ва уеавршавање младих девојака које довршују своје школовање, има у великим варошима, као у : Берлину, Лајпцигу итд. лицеја за женскиње, научних нредава-ња и других установа које су већим делом непотпуне, услед
тога гато нема о томе никаквих прописа законских. У Немачкој нема ни једног университета за девојке ; но.ако би кадгод потребовали, онда би, по мишљењу многих, требало установити са свим друкчије више женске школе, а оеобито би ваљало завесги гимназије у којима би ее потпуно изучавале класичке науке. За више женеке школе не постоји сталан насгавни план. Ово ее може сматрати пре као добро но као неко зло. Ова је уетанова још у току свога развитка, па је за њу врло добро да јој ее оетави нека слобода у кретању, у прибирању искуетка , посматрању ресултата и прегледању онога што се пређе. Из таблице која долази види се како су раепоређени часови предавања у разним вишим женским школама. И тако се баш овим прегледом лотврђује . како норед свију различних меених околиости, слобода ипак није донела еа собом да у том погледу има значајних разлика. У овој су таблици епоменуте само оне школе, које имају потпуних десет разреда, како би се поређење могло лакше извршлти. У Берлину еве јавне више школе за женску децу имају само девет разреда, па опет се не броје у грађанске школе.
НАСТАВНИ ДРЕДМЕТИ
Б Р 0 Ј
Ч А С 0 В А
ПЕДЕЉНИХ ПРЕДАВАЊА
3 А I' А 3 Н }! ИРЕДМЕТЕ
У АЛТОНИ
У ДРЕЗДИ
У ДАГМШТАТУ у КРЕФЕЛДУ У ЕЛВЕРФЕЛДГ У Д VЈНДИГУ
У КАРЛСРУУ У ХАМВУРГУ 1
Наука Хришћаиска
25
26
20
2 0
2 з
25
23
19
2
Немачки језик • •
58
51
58
50
55
54
55
53
3
Франдуски језик •
35
40
35
34
36
31
37
27
4
Епглески језак
20
16
14
20
16
12
13
20
5
Историја . . . •
12
20 *1
12
15
12
13
11
12
6
Земљопис • • . •
15
14
16
12
12
15
13
15
7
Природне науке •
17
17
19
12
16
15
16
20
8
Рачунида • • • •
28
28
31
31
32
30
33
28
9
Писаље
16
13
19
19
17
19
14
19
10
Дртање ....
14
13
12
14
12
12
10
19
11
Певање
19
7
14
10
11
11
14
8
12
Гимнастика • • •
15
16
16
16
18
16
10
10
13
Ручни радови ■ ■
24
26
26
26
26
21
37
27
Свега
298
287
292
280
286
274
286
287
*) Овде је узета
и историја вештина, митодогија и историја педагогике.
Еад погледамо на ову таблицу, видимо колика је разлика између појединих школа у овим или оним наставним предметима. Тако н. пр. време одређено за ручне радове колеба се између 21 и
37 часова; број часова за гимнастику иде од 10 до 18 итд. Осим ових разлика, које се чисто саме кажу, има још и других разлика које се из овог прегледа не могу да епазе, као што су у подели 55