Просветни гласник

434

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НвМАЧКОЈ

часова на недељу дана у разним разредима, које је овде само онако укупно забележено. Ваља нам наноменути, да три најнижа разреда — десети, девети, и осми 1 — у којима су деца од 6 до 9 година, обично се сматрају као припремни разреди, а остали разреди — од седмог до првог чине управо оно што се зове виша женска школа. Седми, шести и пети разред (— то је : четврта, пета и шеста година учења —), које походе деца од десете до дванаесте године, то су три нижа разреда; четврти и трећи разред (— за децу од тринаесте и четрнаесте године —) или седма и осма година учења. то су два средња разреда, и најпосле други и први разред (— за децу од петнаесге и шеснаесте године —) или девета и десета година учења, то су два виша разреда виших женских школа. Према овим ступњима Француски је језик н. пр. распоређен тако, да се у једној школи отпочиње учити у осмом разреду, т. ј. још у оним припремним разредима, а у другој школи одложен је чак до шестог разреда, т. ј. до другог ступња нижих разреда. Свакоме ће бити јасно, да ее сталан наставни план, који би уредио све ове нојединости, још не може прописати за све више женске школе. Мора се све прилагођавати месним приликама; мора се водити рачун од околпости у којима се живи; у сгварима од мање важности крпари се како се може. Ако се деси да нема добра наставника за гимнастику или за цртање или за певање, или може бити да нема много часова да се предаје тај предмет у женској школи, та једина околност може да учини да иепадне са свим друкчији распоред наетавних предмета. И тако није никакво чудо што распоред времена и наставних предмета није евуда баш са евим једнак. Да прегледамо сад главније тачке у којима се слажу сви насгавни програми виших женских школа у Немачкој. Ова ее сагласност постизава без икакве принуде споља, без споразумљења оних који еу интересовани; она се одржава, и ако сваки упранник има да рачуна с разним чинилицама докле

1 У Немачкој се ие броје разреди као у нас: нрни — иајмлађи, други до њега итд., већ мајвећц број (н. нр. десети или седми) бележи најмлађи разред, а први је разред најстарији и у њега се долази пошто се сврше сви млађи разреди.

утврди свој наставн план. Да споменемо чинилице које су од пресудног значаја за прављење наетавног плана: еаетав наставничког особља, жеље и назори месне онштинске и друге административне власти, и најпосле чисто месне прилике. Кад ее дакле усред оволиких утицаја ностигне сугласноет, онда је то од двојаке важности, и може се, без сваке сумње, сматрати као ресултат нужноети, коју доноси са собом сама нрирода ствари. С тога и заслужује , да ее на такав наставни план сви угледају и да новим школама доисга служи као углед. Главне тачке, у којима се слажу све школе, пре свега су ове: 1. У свима вигаим женским школама треба да се учи свих оних 13 наставних предмета који су побројани у горњој таблици и ништа више осим тога. Што се у Дрезди учијош иеторија вештина и митологија, то је за то што је Дрезда пуна вештачких споменака. (Само уједној школи од горе споменутих учи се још — и то необавезно — талијанеки с нешто мало часова на недељу). 2. Највећи део времена одноеи матерњи језик у свима школама; после тога долази Француски, а нешто мање времена дато је енглеском језику, који Немцима нијетежак за изучавање. Број часова за ова три језика прилично је једнак у свима програмима, тј. 36 до 39°| 0 од целокупног броја часова. Доцније ће бити говора о томе зашто се и како се уче језици у вишим девојачкик школама немачким, а сад да разложимо зашто се даје тако одлично место учењу језика и књижевности. Због овога пребацивало се женским школама да ниеу ништа друго до копија гимназијска, с том само разликом, што се у њима негују модерни језици а не и сгари као у гимназијама. Овај прекор нема оенова. У гимназијама се изучавају стари језици, и ако их не говоре нити на њима пишу ни еами научњаци од заната, а изучавају ее проето за то, што ее у њима налази најбоље оруђе за образовање млађаних умова. И женске више школе вољне еу да буду друго шта а не школе од заната. (Ко год хоће, нека ово ематра као последицу немачког идеализма). Оне неће да спремају