Просветни гласник

55*

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

нити домаћице, нити газдарице, нити спиеатељке, нити цроФесорке, нити невачице, нити сликарке; све то осгављају оне стручним шкодама. Оне имају пред очима само хуманистичку цељ; оне су раде да даду женској омладини такав ступањ васпитања и умне извежбаности, како ће доцније постати та омладина способна за вршење разних дужности у животу. Онако исто као што радимо гимнастику, не зато да се пред светом (у циркусу итд.) показујемо како смо јунаци, него просто за то да своје тело очврстамо и да постанемо окретни, исто тако и девојке у женским школама уче се зарад тога да постану умом снажне и окретне. С тога гледишта чини се Немцима, да су најбоља средсгва језици и књижевност. У њима је непосредно оваплоћен човечији дух; дајући ученицима својим такве предмете занимања, школа им је тако рећи ојачала умну храну коју им она сама готови, јер кад се у школи језици предају научно као што треба, ка,д се у појединим лекцијама почну уноређивати разни језици, па се стану истицати њихове сличности, разлике, особине итд., онда је ту у послу прилично велики број елемемената за образовање човечије. Не треба занемарити ни друге способности човечије, него треба да се групишу око ове средсреде и да су с њом у односу као што треба. Овако је без изузетка у свима вишим женским школама у Немачкој. Па и оне школе које немају потпуно десет разреда, већ мање, у истој су сразмери што се тиче распореда наставних предмета и часова предавања. Наставничко је особље у женским школама немачким састављено из разноврсних елемената, према, самој природи те установе. Све јавне више женске школе удешене су као екстернати. Све етоје под унравом директора или ректора , који имају учешћа и у предавањима. Нема ни једне јавне школе у Немачкој којом би жена уирављала. Директоре потпомажу наставници који имају академијско образовање, после учитељи који су свршили учитељску школу и учитељке које су положиле учитељски испит прописан за оне који ће предавати у вишим женским школама. Чешће је, и то прилично бујно, као што смо мало могли видети и

435

у прошлој свесци, покретано питање о томе, да ли је боље да учитељи предају у вишим женским школама или учитељкл Овом приликом да споменемо нешто што се десило пре 4—5 година. Кад је 1877. био у Еелну пети опгати скуп немачких наставника за више женске гаколе и кад се дебатовало о уређењу женских учитељских гакола, један је извегатач предложио ову одлуку: „Непоречно је потребно да у вигаим разредима женски > школа предају и учитељке." Прилично знатна мањина захтевала је да се место „непоречно је потребно" каже : „у вишим разредима могу" итд. После дуге и живе дебате одлучило се не баш великом већином гласова да се каже: „ желети је да у вишим разредима женских школа предају и учитељке." Сутра дан дадогае гаири значај овој одлуци изјаснивши се, да ће се примати за учитељке у вигаим разредима женских школа само оне, које су пред онаком истом комисијом као што постоји за учитеље положиле испит и задобиле Г а е ц И а 8 босепсП т. ј. квалиФикацију за наставника средњих школа. ВеКина која је ?а ову одлуку гласала састојала се из учитељака. Ван сваке је сумње да је главно питање у томе, да ее за предаваче у вигаим разредима женских гакола примају само они наставници, који имају темељито образовање, а да ли ће то биш мугакиње или женскиње, то је од мање важности. У оеталом ово ће се питање потрзати јога почегаће, нити се оно може регаити онако случајном већином, као што је на поменутој скупштини у Келну. Има других узрока од којих зависи хоће ли се моћи постављати проФесори у вишим женским школама. За 4 школе треба новаца. И ако се општине чине глуве кад ее тиче кесе, опет се за мушке школе не сме да тврдичи,јер је ту еве љуцки регулисано законом. Кад еад таква општина мора да отвори женску школу, она гледа да је то гато мање стане , и онда се мора гледати гато вигае да се не узимају проФесори, јер су они скупи, па се место њих узима женско особље, које се прима службе и за мању плату. Па и онда кад се баш има довољно потребних извора да се састави наставнички персонал од ваљаних про®есора као што ее жели, опет ово питање још није решено. Није лако наћи па-