Просветни гласник

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ

455

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШНОЛА У БУГАРСКОЈ

10. Школе других народности До сада смо говорили о основном школовању у Кнежевини Бугарској. Покрај бугарских школа има и школа других народности. Турске школе уређене су по веома примитивном и застарелом начину, без обзира на модерну педагогику и без икаква реда. У њима се предаје само веронаука и писменост. Учитељи су у једно и хоџе и муле у селима, и немају одређене плате, но добијају од ђачких родитеља на пр. на свако дете по 5 ока жита, или по 25 гроша на ђака, или по једну крину жита од сваке куће и т. д. Већих класних школа има у Варни, Шумену, Разграду, Рушчуку, и једна школа са више духовним карактером у Силистрији. За неке округе министарство је добило тачније податке. У силистријском округу по извештају иншпектора, било је у 1880/1 школској години 55 мушких и 11 женских турских школа (последње су само у варошима), са 57 учитеља, 11 учитељака, 2059 ученика и 1 509 ученица. У Силистрији један учитељ при вишој школи прима плате 1800 динара. У разградском округу, по извештају ип шпектора, било је (од 12990 турских кућа) 123 школе са 124 учитеља, 4691 ученик, и 3022 ученице; но ти податци су неиотпуни, јер од неких села нема извештаја. У трновском округу има 6 3 турске школе, разуме се у источном његовом крају. У западном крају Кнежевине број Турака јо врло малоп. У ћустендилском округу има 693 турске куће (301 у Ћустендилу, 205 у Дубници, 24 у Радомиру, остале у 3 ћустендилска села), које по извештају иншпектора издржавају 7 школа са 7 учитеља, 206 ученика и 98 ученица; 115 деце не иде у школу, а 86 одраслих Турака писмени су. У Турака се јавља тежња да поправе и уреде своје школске заводе, који бп могли да даду деци већу количину корисних знања, но влада још пије успела да потанко изучи питање о образовању Муеломана, по што се турско становништво до скора налазило у прелазном положају : једни се исељаваху, а други се враћаху. Има и случајева, и ако ретких, да Турци иду У бугарске школе (у рушчукском округу 9.) У једном селу тутраканског среза општински писар предаје у турској месној школи бугарски језик. Помоћ је давата неким турским школама, којима је била нужда, а обратиле су се министарству на пр. у Варни 2000, у Шумену 2000, у Константину (еленски срез) 1200 динара и т. д. Јевреји, који се служе шпанским језиком (Шпањолци) имају школе у варошима Софији , Ћустендилу,

(свршетак) Дубници, Самокову, Верковици, Видину, Лому, Рушчуку, Разграду, Силистрији, Шумену и Правади. Њихове школе у турско време иису се разликовале од турских, но сада се и код њих види велики напредак, као на пр. у соФијској, где се са знатним успехом предаје и француски; друге школе ипак изостале су још много назад. Помоћ је давата неким јеврејским школама, особито за предавање бугарског језика. Јермени тако исто имају школе свуда, где год жнве, у Варни, Шумену, Силистрији и Рушчуку. Њихове су школе доста уређене, као на пр. у Варни. Грчких школа има у В >рни (и класна школа мушка и женска), Балчику, у осам села нокрај мора, која су насељена Гаугузима, (хришћани који употребљавају турски као домаћи језик) и у Силистрији. Влашка школа има само једна, и то у вароши Тутракану, која је ове године произвела једну излишну препирку, јер влада забрањиваше учитељевање једном страном подачику, који је у време руске окупације био протеран због иолитичких агитација. Осем тога нма » дрбротворних завода; завод американских мисиопара у Самокову и Француска школа католичке цркве у Софији , коју посећавају највише деца страних поданика, који живе у престоници.

11. Иотребе у основним школама Будуће основно школовање зависи пре свега од закона. Педагошки део школа уредиће се корисно, чим му буде осигуран законски положај. А до сада нема закона за школе и оав рад врши се по обичају и доброј вољи народа Неке мале уредбе, удешене у време окупације, већ по своме привременом карактеру, ие могу да опстану дуго. Два опширна законска предлога, која је министар г. Ђузељев иоднео народној скупштини, један у пролеће а други у јесен 1880. године, ие дођоше на дневни ред и не претресоше се. Предлог за материјалну потнору основних школа, који је одобрила народна скупштина у седпици од 11. Маја 1880. год., са свим је мален и недовољан. Једина је до сада основа за управу основнпх школа »инструкција за окружне школске иншпекторе,« коју је издало министарство народне просвете 23. Марта 1881. год.; она је изриђена према искуству од последње две године, И има у 12 одељака и 18 5 чланака опширне упуте за иншпекторе, стараоце и учитеље. Корист од те инструкције осећа се у много случајева, јер свако таково упутство објашњава по неке одношаје и заводи ред у раду. Но инструкција не може потпуно да замени један закон. Закон треба да одреди јасно