Просветни гласник

456

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛЛ У БУГАРСКОЈ

и на ситно права и дужности државе, општине и учитеља; треба да обвеже општину према школп и да материјално осигура школу и учитеља. Осим тога обавеза основиог школовања треба да со утврди са казном за нешиљање децу у школу. Све то није могу1шо, док нема предходно тачног општпнског закона, јер сваки иапредак школа зависи од добре оргачнзацчје варошких и сеоских општииа. 12. Повторно школоваље Основно школовање само по себи није довољпо за образовање у једној држави. Особито по сслима уче пици, ио што сврше гпколу, лако могу да забораве оно, што су научили, кад немају могућиости, да се усавршавају и вежбају у својим знањима. Ту треба повгорпо школовање, а го је иешто, чега у Кнежевини још нема. Тек у последње време започели су учитељи са похвалном ревношћу на много места да отварају недељне или вечерње школе, које су веома корисне ио селима за повторавање, по варошима за обучавање младића, који су већ на занату, и у опште за распростирање иисмепости међу стаиовништвом.

збирке Физичке, природне историје, геограФијси цртања, а на 8 мањих школа исте збирке без флзичких аиарата (који су пужни за III разред и више). Материјална иомоћ тим општинским класним школама одређена је па исти начпн као и за основне школе. Вароши троше за школе, класне и осповне, доста знатне суме, на пр. Свиштов (1400 бугарских кућа) 37 500 динара, и Шумен (2078 бугарских кућа) 34 152 динара. Но на много места ге школе не би моглс опстати без државне помоћи, Осем тога искуством се показало, да општине много пута предузимају послове, који им превазилазе материјална средства, кад отварају више разреде него што им допуштају дохоци. У будуће класне школе могу лако напредоваги, ако постапу онружие или централнс школе, и ако се за њихово пздржавање узбрине цео округ. Најпрс је један корак у том одношају учињеп ове годппе у рушчукском и разградском округу, кад се отворишс од прихода касапске аренде код класннх школа у средишту округа и иансиоии, у којима живе сељанчад, и васпитавају се за сеоске учитеље или иисаре, У рушчукском »Алсксандровском иансиону« има 30 таквих учеиика. У Разграду отворише се два иапсиона. један за Бугарчад, други за Турад, која носећавају меспу турску школу, у којој се предаје сада и бугарски језик као обавезан предмет. II ДРЈКАВНЕ ШКО^ЛЕ 1. Средњи школски зиводи 1871)—1881. Уа внше образовање у турско време иостојала су у Бугарској два повиша завода, н то у Габрову и Пловдиву, које школе тада имађаху по глест и седам р&зреда, и по своме програму личаху на реалке других држава. Осим тога у Петропавловском манастиру, близу Лесковца, постојалн је од 187 4. год. једна духовна школа. После рата новоосновано одељење за народну просвегу и црквене послове отвори пловдиску школу, као и једну нову у Сливну, које осташе у Источпој Руменлији као тамошње државне школз У Кнежсвини, кад је унрављао одељењем просвете г. М. Дринов, имао је намеру да отвори следеће државне школе: 2 класичке гпмназије (у Софији и Габрову), % државнс реалке (у Ћустендилу и Варни) и осим тога и 1 онштинску (у Лому;, 2 духовна семииара (у Лесковцу и Самокову) 3 четвороразредне класне школе (у Хаџи Оглу Пазарџику, Белградчику и Дубници) и 2 женске гимназије (у Трнову и Софији). Од тих школских завода најпре се још 1878. год. отворише духовне школе, стара лесковачка само са једним приправним разредом и 76 ученика, и нова самоковска са једпим приправним и једним редовним

13. Класие оиштинске школе За продужсње школовања служе нласне школе (напред су звате главне школе) т. је. јсдан, два или више разреда, уређене по програму за троразредну школу, (о којој ћу говорити иосле), у којима ученици, после свршеног четвртог разреда, продужавају школовање. Њих је било, као шго Је напред речено, у 1880/1 годнни 44 мушке и 11 женских. Опе се налазе 110 варошима и по свима окрузима осем ћустендилског, где их замењиваху две државие средње школе. По селима има класпих школа само у трновском и шуменском округу, а по другим окрузима пак има миого срсских центрова, који немају вшпе школе од основне. Те класне школе већином су само дворазредне ; у трновском округу више од три разрсда нема ни једна. Посећавају пх не само ученнци из места него и из округа. Најбоље посећена и по уређењу прва јс од тих школа рушчукска општинска рсалка (сада 5 разреда). Учитељи су у тпм школама спремиа лица, која су свршила средње школске заводе, ако не што више. У округу трновском има их 9 ко.ји су учпли п на страни (1 одеску семинарију, 1 кпшењевску, 1 загребачку реалку, 3 болградску гимпазију, 3 нпколајевску гимназнју); у разградском округу 3 (2 у Београду, 1 у Болграду); у Шумену 4 (1 у Чешкој, 1 у Београду 2 у Цариграду) „ т д . Школских оредстава у тпм школама, осем рстких изузетака, нема. Ради 1ога министарство је ове године купило скоро за 16 000 динара нека најнужнија, и распоредило на 18 најпосећепијих класних школа