Просветни гласник

457

разредом и 43 учепика. 23. Октобра 1878. год. огвори се ломска реалка са два разреда и 47 ученика, као општниска школа са државном помо1 |и, а у Јануару 187'.'. год. и бивша габровска школа као класична гимназија са паралелним реалним разредима, три разреда са 109 ученика. У исто вре.ме (7 Јануара 1879. год.) изврши се и отварање Једис класичке гимназије у Софијн са два разреда и до 90 ученика из свију ирајева Бугарске. Друге школе отворише се чак следеће 1879/80. школске годнне: Ћустендилска реалка 1. Октобра 1879. год. са три разреда и 77 ученика, Варнска 3 Септембра 1879. године са два разреда и 49 ученика, нижа гимназија у Дубници са три разреда и 82 ученика, у Белградчику 15 Септембра са два разреда и 57 ученика, и у Хаџи Оглу Пазарџику 2. Сепгембра онет са два разреда и 05 ученика ; за тим и женске гимназије, у Софији 6 Септембра са два разреда и 41 ученицом, и у Трнову 10 Октобра са три разреда и 119 ученица. Следеће 188/81 школске године тај се склоп промени решељем народне скупштиие од 21 Маја 1880. год. Самоковска духовна школа (тада са два разреда, и .једним приправним оделењем и 43 ученика) затвори се. Габровска гимиазија претвори се у реалну гимпазију бсз класнчких језика; ломска реалка пређе са свим на државип терет, и ниже гианазије се промепише у »учитељске семинаре« (т. јест троразредне школе са последњим једногодишњим педагошким курсом) и две се од њих преместише, из Хаџи Оглу Пазарџика у Силистрију и из Белградчика у Цариброд. У следећој сесији пародне скупштино у Децембру месецу 1880. године учинише се ове промене: поменути учитељскп семинари осташе просте троразредпе школе, дубничкој се школи одузе државна помоћ, з осем тога отворише се две нове горепоменуте недагошке школе, у Врацу и Шумену. Те промене ступише у живот у овој 1881/82 школској години. Сада има 12 следећих државних школских завода: 1 духовна школа у лесковском Петропавловском манастиру (са једнпм приправничким одељењем и три разреда), 1 класичка гимназија у Софији (летос је отвореи пети разред), 4 реалне гимназије, у Габрову (већ са 6 разреда), Лому, Ћустендилу (обе по 5 разреда), и у Варнн (4 разреда), 2 женске гимназије у Софији и Трпову (свака са 4 разреда и у Трнову са још .једним накнадним разредом), 2 троразредне школе У Силнстрији и Цариброду, и 2 педагошке школе у Врацу и Шумену. Буџетскн расходн одређени за помоћ тим школама (без паисионата истинепдија) изпосили су у 1879 буџетској години 276 116 динара, 1880. годнни 319 420 динара и 1881, године 342 820 динара.

2. Програми, учебници, наставна средства и школска унрава Програми тих завода уређени су најпре за време окупације и то само привремено за прва четири разрсда, а није било одређено, колико ће трајати цео курс. За духовне школе установи се један четворогодишњи курс, са оделењем за приправнике, и тај је остао и до данас. У пролеће 1880. год. тадашњи министар г. Ђузељев учини у тим програмима једну измену тиме, што одвоји прва три разреда за особиту трокласну школу, која ће служити за приправљање вишег школовање. и она се отвори 1880/1 школске године. Но све то није било довољно за напредак школа. Програми су били сви још неопредељени, по што не бешс нигде исказано колико година има трајати курс, нити се знађаше куда се после одлази, и какав је последњи резултат, који има да се иостигне. Осем тога они не беху без педагошких погрешака, особито у разређивању предмета по разредима; у првом разреду на пр. предавала су се начела историје, а ученик није имао још ни појма о геограФији; природне науке биле су врло слабо заступљене и т. д. Због тога пре почетка ове школске године (1881/2) програми се по ново нрегледаше и допунише у колико беше могуће при најбољој вољп; троразредни програм се снабде са нужним изменама и први пут се изради нотпј н програм за реалке и гимназије, по што им се одреди курс на седам година. Тако исто изради се програм и за. женске гимназије, са четворогодишњим курсом , по што се уведоше неки нови предмети (на пр. руски и Француски језик као обавезни предмети). Све то ступи у живот већ ове школске године. За Бугарску је потребан један програм уређен тако, како се ученик не би претоваравао на такав начин, као што се то виђа у неким западним државама, а при свем том да у течају неколико година стече солидно и свестрано образовање , које ће му отворити пут у свет. Осем тога програм треба да је уређен на нарочитој основи тако, да ученик ичађе из школе са нужним народним самосазнањем, са добрим познавањем свога језика , своје отаџбине, народне историје, и у опште свега онога што саставља особине њсговог народа. Ако се израдејош подробне инструкције за предавање сваког предмета, и ако се поправи метода учења, која је до сада била врло различна, према разноликој спреми иредавача, посао већ може да пође напред са тврдом надом на добар успех. Најбољи програм остаје неизвршен, ако нема добрих учебника, а то је до сада једна од најслабијих страна бугарских средњих завода. За ниже разреде још се и налази књнга, ма да су неке застареле и непотпуне према захтевима модерне методике и педагогике,