Просветни гласник

458

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У ВУГАРСКОЈ

но за више разреде их нема, осем неколико изузетака Неки предмети као на пр. геометрија предају се само ио диктанду, у чему губе много времена и наставнци и ученици. Осем тога садашње књиге немају једну исту научну терминологију, а то је нешто што води учебника у заблуду, но што је за сада са свим природно. Но нове књиге почињу лагано да испуњавају тај недостатак, те има наде, да ће он у скоро постепено да ишчезне. Оамо министарство одушевл>ава и потиомаже писце у колико му је могуће. Учен.е треба да је, колико је могуће, очигледно. Неки предмети као јестаственица, Фнзика, хемија, геограФија и цртање не могу да се изучавају без надлежних учебних средстава. Но прве (1879) године морало се учити баш са свим без тих средстава; само у Габрову било је остака од збирака састављепих пре рата, но упропашћених у време устанка, који је претходио ослобођењу Вугарске. У 1880. год. купиле су нешто мало саме школе* Те године миннстарство је у тој цељи послало нарочито једиога чиновника у Беч, да тамо набави за школе Физичке и хемијске апарате, телуријум, јестаственичке збирке, обрасце и моделе за цртање, све у вредности 14 140 динара. Те су збирке, разуме се, само почетак и треба постепено да се допуњавају и да у будуће достигну до жељене потпуности. Осим тога наставници нри неколико школа сами су се постара.ш да увећају збирке, о.обито минерологије, ботанике и зоологије, скупивши по нешто по самим околинама варошким. Свака школа треба да има и једну библиотеку из које наставници могу постоЈано црпсти душевну храну за допуњавање знања, и која може давати ученицима материјала за самостално узучавање ван лекција, као и пооштравати нх у љубави према науци. Такве библиотеке (осем Габрова) једва сада започињу да се пабављају, и то са успехом. Само управљање државиим школским заводима вршило се у почетку веома различно, и зависило Је јединствено од личне способности директора. Од тога су произалазиле многобројне несаобразности и непот пуности. Да би се увео ред, миннстарство је издало 1. Јануара 1881. године једно упуство,*које подробно одређује дужности директора и наставника, уводи класне учитеље, организује наставничке савете, одређује нојединости за школску годнну. за распоређивање часова, испита, сведочанстава, за школско књиговодство, школске збирке и библиотеке, одређује начин примања и отпуштања ученика, и осем тога прописује школску дисциплину и уређује правила за владање ученика у школи и ван ње. Успех тога упуства очевидан је, кад се упореди стање школа пре две године и сада; особито дисциплина, која у васпитању има тако велики значај, поправила се јако.

Осем тога у 1881. години први пут је извршена инспекција но свима државним школама од странс министарства ; шта више неке су школе посећене два пута. 8. Школске зграде Зграде државних школа до сада су врло лоше, једна срећа, која пх раздваја од осталих државпих урсђења у опште. Само габровска школа има здање одређено од постанка за ту цељ, једпа великољепна кућа, направљепа још у време Турака; но и то здап.с није са свпм готово, те је овога лета министарство потрошило близу 30 000 динара за довршенс п поправку, која у остало.м још иије свршена. Лссковска школа смештена је у бивши манастир; собе за разреде тесне су и тамне, а за живљепе ученика направи се у 1879. години, са 45000 динара трошка, једна велика и пространа кућа, која има диван положај и прекрасан изглед на све стране. Друге школе већипом су смештепе у куће, које су до скора били приватни станови, а при том много страдају од тескобе и од пед :д;татака услова, које модерна недагогика изискује од једног школског здања. С године па годипу направиће се те школске зграде као што треба, удобпе и светле са довољним бројем просторија и лепом спољашњошћу. У овогодшпњем буџету било је одређено 120 000 динаразаподизање соФијске класичкегимназије и 70 000 динара за ломску реалку. За правлење та два здања прве школе по модерном плану, које су се подигле у ослобођеној Бугарској, министарство је позвало из Беча једног бугарског домородца архитекта Константина Јовановића (родом из Враца), који је израдно плаиове и узео на себе надзор иад самим радом. За софпјоку гимназију нађе се пространо место (1 1000 кв. метара) са прекрасним положајем крај орхмијског пута близу старе цркве св. СоФије, а за ломску реалку одреди се један део тамошње варошке баште, тако исто једно врло добро место. Но иредузеће и на та два места среле су такве препреке да у мало није остало за идућу годину; у Лому на пр. никако се није могло правитибрзо, по штосе није налазило матери јала у самом месту и требало је да се довлачи чак од Дунава. Околности биле су такве, да се и на та два места рађење отпоче врло доцкан, радови се не могоше вршити више од три тесеца и следова гелно довршење морало се оставити до пролећа. Но нема сумње, да у почетку 1882/3 школске године већ се може почети радпти у новим здањима. Сада је софијска гимназија смештена у једну трошну и слабу турску кућу, а ломска резлка у здањс које је у време окупације направл.ено за читаоницу. СзФијска девојачка школа са пансионом смештена је тако исто у једну незгодну турску ћућу, но мини-