Просветни гласник

58*

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ

459

старство се постарало да добије место око ње с на мером, да и тамо започне ново грађење. У таком истом је положају и трновска женска школа, за коју је ошнтина већ још опе годипе започела да прави пово здање са државном помоћн од 45 000 динара. 13арпска и ћустендилска реалка, као и силисгријска троразредна и шуменска педагошка школа, памештене су у здања , која су пре тога била приватне куће. Од њих је варнска реалка снабдевена са једпом дсбром баштом, врачанска педагошка школа смести се у здањс турске старе руждије (окружне гаколе). У Цариброду држава је направила 1880. за троразредну школу једно здање, а 1881. год. један пансион. 4. Наставници Да се нађу наставници за све државне школе било је врло тешко, па то и сада није лакше. Наставници ири тим вишим зрводима требало је сви без изузетка да су свршили неки университет, политехнику или специјално неки завод , но како нема довољан број таквих учених лица , морала су се узимати и мање спремна, па и таква, која нису била нигде изван Бугарске. За неке предмете, особито техиичке јцртање и др.) било је неопходно да се узму наставници од других сл.венских народа. У последње три године број наставника са добром спремом непрестано се увеКава, но и сада су ретки такви, који имају потпун атестат или диплому, а многи од њих били су само прости слушаоци, али нису свршили курс, Наставника који су се учили само у Бугарској, било је 1879/80 година 2 7°/ 0 °Д свију, а сада их је само 8 °/ 0 . У 1879/80 школској години било је на државним школама (са ломском реалком) 51 наставник, и то 47 Бугара (23 из Кнежевине, 6 из Руменлије, 8 пз Македопи.је, 2 из Пирота, 1 из Једрена, 4 из Бесарабпје, 1 из Добруче, 1 из Баната, 1 из Букурешта), међу њима 7 учитељака и 4 страпца (3 Чеха п 1 из Угарске). Од Бугара њих 12 учили су на вишим школама (1 Филологију, 2 Физику и математику, 3 медицину, I политехнику и 5 духовну школу), 11 специјалие школе (2 земљорадничку, 1 академију вештина, 1 педагогију и 7 женску школу), 20 средње школске заводе (12 на страни, 8 у домовини) и 4 имала су обично бугарско образовање. А учили су се 16 у Русији, 7 у Аустрији, 13 које где на страни (2 у Француској, 1 у Ђермаиији, 1 у Атини, 2 у Цариграду, 1 у Букурешту, 1 У Београду, 5 Болграду) и 11 у Бугарској (5 у Габрову, 2 у Пловдиву, 1 у Шумену, 1 у Лесковцу, 1 у Панађуришту, 1 у Лому). Па крају 1880/81 године било је 62 наставнпка, и то 55 Бугара, међу њима 8 учитељака (29 из Кнежевине, 8 из Руменлије, 9 из Македоније, 1 из Пирота, 2 из Добруче, 1 из Једрена, 4 из Бесарабије, 1

из Баната) и 7 странаца, од њих 1 учитељка (6 Чеха и 1 Хрваткиња). Од Бугара учило се у Русији 25, у Аустрпји 14, које где на страни 13 (2 у Француској. 1 у Гермапији, 2 у Букурешту, 1 у Орбији, 3 у Цариграду, 4 у Болграду) и у Бугарској само 5 (у Габрову 3, у Пловдиву 2). Мећу тим 20 су свршили више науке (4 Филологију, 1 историју, 3 природне науке, 1 Физику, 3 медицину, 1 права, 4 д.уховне школе, 2 политехнику); 17 имали су специјално образовање (4 земљорадњу, 1 живопис, 4 педагогику, 8 женске школе), 17 средње образовање и 1 као самоук (учитељ невања). За садашњу 1881/82 школску годину иступило је из државие службе 11, преместило се из једне школе у другу 5 и ступило нових у службу 25 (од њих су 5 странци). У почетку Децембра било је свега 76 наставника, од којих су 64 Бугари (10 учитељака) и 12 других народности (од њих 1 учитељка). Од Бугара 39 су из Кнежевине, 11 из Руменлије, 6 из Македоније, 1 из Пирота, 1 из Једрена, 1 из Добруче, 4 из Бееарабије, 1 из Баната. Од других народности 8 су Чеси, 2 Хрвати, 1 Русин и 1 Словенац. Од Бугара 30 су учили у Русији, 14 у Аустрији (7 у Чешкој, !> у Хрватској, 1 у Угарској) 15 које где на страни (2 у Француској, 2 у Германији, 4 у Цариграду, у грчкој трговачкој школи на Халки, отоманском лицеју, медецинској школи и Роберт Колежу, 3 у Букурешту, 3 Болграду. 1 у Србији) и 5 ) Бугарској (3 у Габрову, 1 у Пловднву, 1 у Паиађуришту). По спреми учили су : 26 више школе (3 Филологију, 1 Физику, 3 јестаственицу, 4 медицину, 2 права, Удуховне школе, 3 политехпику) 5 земљорадњу, 1 живогшс, 5 педагогију, 1 трговипу, 10 женске школе, 16 средње школске заводе и 1 бугарску нижу школу. Плата директора (тада званих иншпектора) била је 1879. године 1000 динара, јер им се плаћало обашка и за предмете, које су предавали и то за 1 час недељно 150 дииара. Годипе 1880. плата директорима на класичким гимназијама и реалним гиманазијама била је 6000 дпнара, па женским школама, учитељским школама и троразредним школама по 5200 динара; наставницима I класе плаћало се тада 5000 динара, а II класе 4000 динара. Од 1. Марта 1881. године овамо плата директорима класичких и реалних гимназија износн 5460 динара, директорима педагошких, троразрсдних н девојачких школа 4560 динара, наставници I к 1асе добијају 4560, а друге класе 3600 динара. При вршењу дужноста наставници су наилазили на врло велике тешкоће, каквих не бива по другим местима : учепици од најразличитијег узраста и најразповрсније спреме, рђав намештај и осетан недостатак у учебппцима и средствима за наставу. По при свему томс не може се одрећи, да су они са ретким изузетком, испуњавали своју свету задаћу са похиал-