Просветни гласник

460

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ

ном ревношћу и усрдношћу, и са трудом често показали достојан пример самопожртвовања, који је у толико више за похвалу, што се сада полажу први основи народном развићу, које, дај Боже, да 1(оведе свакога истинитој љубави према науци и напретку. 5. Ученици Ученици су веома различног узраста. На пр.усоФијској гимназији било је 1878/9 год, 90 ученика, и то 1 од 10 година, 8 од 12 година, 10 од 13 година, 17 од 14 година, 14 од 15 година, 20 од 16 годниа, 14 од 17 година, 5 од 18 година и то сви у I и II разреду за које је нормални узрасг 10 — 12 година. А у Самоковској духовној семинарији било је 1879/80 године ученика од 14 до 32 године у три разреда. Ова несразмерност такође од године на годину смањује се и ове школске године први ра9реди већ су састављени из ученика са нормалним узрастом. Једна одлична црта у карактеру ученика, која даје вслику иаду за будућност, јесте пргавост и љубав према науци. Број ученика у државним школама био је : УЧЕНИКА УЧЕНИЦА СВЕГА 1878/9 365 — 365 1879/80 918 160 1078 1880/81 1353 220 1 573 у почетку 1881/82 1643 267 1910 А у школама број је био следећи : школа 1878|9 1879|80 1880)81 1881)82 у ночет. 1 Самоков 43 43 — 2 Лесковац 76 113 140 155 3 СоФијска гим. 90 1 50 208 332 4 Габрово 109 236 387 406 5 Лом 47 93 181 218 6 Ћустендил — 80 105 183 7 Варна — 45 80 139 8 СоФија (дев. сем.) — 41 68 107 9 Трново (девој. гим.) — 119 152 132 10 Белградчик, сада Цариброд — 53 71 5 5 11 X. О. Пазарџик, сада Силистрија — 52 92 82 12 Дубница — 53 89 13 Шумен. педаг. муш. одељ.— — 42 » » женско » — — 28 14 Врац педагош. школа — — 31

Држава издржава на свој тросаак једап број сиротних и даровитих ученика, који живс или по кућама или код пских школа у пансиопима, као што је то у две женске гимназије, софиској класичкој гимназији, лесковачкој духовној школп п царибродској троразредној школи. Ти пансиоии (који су иостојали и при бившим школама у Самокову п Дубници) страдају од многих пеудобноети, и држава је с тога имала већ довољно непријатностн. У Варни уредила се код школе једна кујна, да се благодсјапцп не бп растурали по механама, већ да се хранс заједпо. За примање благодеЈанаца издало је мипиетарство 12 Фебруара 1881 год. једну уредбу, ко,;а одре1)ује својства која мора имати молилац за стипепдију, и која по претходној прспоруци паставничког савета саме школе ограпичава рокза раздавање сгипендијеу почетку школске године. Буџетска сума за те стнпендије била је 1880. год. 156 000 динара, 1881. год. 168 000 динара Стнпендија износи 480 динара годишње, полустичепдија 240 динара; осем тога даје се но нскпм сиромашним п прил.ежним ученицима и помоћ у једаи пут. У 1878(9 години било је благодејанаца и полублагодејанаца 96, а следећих година:

у п о ч е т к у

1880/1

Из

Кнежевине

164

Румеплије

Македоније

Једрена

Србије

Румуније

С в Е г а

298

1881/2 246 47 82 16 17 3

365 1078 1573 1910 По рођењу би,1о је у 1880/1 години 81.2 °/ 0 из Кнежевине, 8.3 °/ 0 из Македоније, 6.5 °/ 0 из Руменлије, 4°/ 0 из других места (Србије, Вдашке, Једрена, Цариграда, Бесарабије). Осем тога, до 18 °/ 0 било је из села, остали су из вароши.

411

Од садашњих блегодејанаца 23 °/ 0 су са села. При распоређивању овогодишњих празних стипендија пазило се, да се узме колико је могуће пајвише ученика са села, или из таквих крајева Бугарске, који су много заостали у школовању. Осем тога влада је пазила да помаже родбину и потомке заслужних народних добротвора: међу државним питомцима има наследника Д. Миладинова, историка Спиридона Плаузова, X. Димитрија Асењова, Раковског и др. Старање за све сиротне ученике не може да остане на држави. Ту се отвара широко поље за приватна благодејања. Ради тога основаше се у почетку 1881 год. у државним школама »друштва за потпомагање сиротних ученика,« која куие добровољне прилоге и дају сиротним ученицима књиге и друге школске потребе, одело, обућу, брину се за лечеп.е болесних и т. д. Управа тих друштава у рукама је наставничких савета и води се по правилима издатим од министарства.