Просветни гласник

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ

461

6. Потребе средњих шкода у будуће У будуКе јавља се питан.е, који од садашњих пет школскпх завода (1 гимпазије и4 реалке) треба да се допуни са свима разредима, а који треба да остану само са иижим разредима. Питање је највише Фннанцијско; једна потпуна седморазредна школа треба да има најмање 12 редовних наставника, а с паралелним разредима п више, и према садашњим платама коштаће не мање од 70 000 динара. Осим тога потребно је да се отвори још једна државна дев 'јачка школа у најисточоијем крају Кнежевине, у Варни. Бугарска нема још свију школа, које јој требају. Као земља украшепа големим природнпм богаствима, која још ниоу обрађена, и као држава првенствено земљорадничка, она оскудева у средствнма, која бп одвела народ рациопалном израђивању тога још неисцрненог блага. Земљерадња, винарство, баштованство шумарство и индустрија у сваком погледу имају ту још велику будућност. До душе, земљерадња и винарство довољно су у Бугарско.ј развијепи, и у држави постоје н добри почеци индустрије, но.све то потребује усавршавања, развитка и побуђивања. Тако исто треба да се подигне и досадашња трговина. За ту цељ није још ништа снремљено. У буџету за 1881. год. има само један кредит за једну земљерадничку шиолу, за коју је одређено једно имање у Рушчуку, којим је до сада управљало министарство Финансије. На том имању пак нема никакве спреме, ни кућа за шкоду, ученике и учитеље, ни обора, нн садаша, и све то требадо би правити изнова. Летошње околности не дозволише да се што год од тога отпочне правити овога пролећа, а преко лета већ је било доцкан. Но министарство се нада, да може направити оно, што је потребно идуће године и да може отворити школу пред јесен. Разуме се, да се у иочетку не тражи више већ једна земљерадничка школа у скромном размеру и са кратким курсом: осем тога једна Ке шиода једва бити довољна за цеду Кнежевнну н временом ће требати да се отворе и друге. То, као и оснивање других подобних специјалних завода, трговачких и индустрпјских, треба да узме у озбиљну пажњу будућа народна скупштина нри састављању буџета, по што је једиа од главних брига за народно добро, брига за обогаћавање државе. 1. Вдагодејанци на страни После две три године настаће и питање о отварању једне бугарске ведике школе, једпог универоитета. 0 'обитоје потребан један нравнички Факултет те да се снабде држава са довољним бројем законозиадаца за судску и административну службу.

За сада Бугари су нринуђени да за више образовање иду на страну. За ту цељ одређена је у буџету за 1879. годину сума од 60 000 динара, од које се одреди (са потврдом царског комесара од 2. Јуна 1879. год.) стипендија при вишим заводима 1200, а при средњим по 900 динара Године 1880. народна скупштина сведе ту суму на 45 000 и ова је остала до сада. Искуство је показало, да је та сума са свим недовољна и министарство је имадо грдне муке да с њоме изађе тако, да може ове године не само да увећа досадашње стипендије, но и да даде неке нове. Од 1 Марта 1881. год. новце шаље благодејанцима месечно народна банка, а не као пре за четврт године од рушчукског казнајчества, и с тога се отклони један узрок сталног тужења благодејанаца. »Уредба за бдагодејанце на страниа од 4 Фебруара 1881. год. одређује нотпуно бдагодејање од 1500 (за медецинаре и инжнњере 1880.), полублагодејање 750 и помоћ од један пут не мање од 500 динара. Благодејање од 900 дннара за ученике у таким разредима средњих школа, које у Бугарској још нису отворене, престаће чим домаће гимназије постану потпуне. Осем тога садашња уредба одређује услове, под којима се даје бдагодејање , што бива само један пут у години, пре почетка шкодске године. Она обвезује благодејанце да положе све прописане испите, да извешгавају министарство на време о току свога рада, и да добро науче најмање један од три језика: Францески, ииглески или немачки. Министарство народне просвете издржава сада 32 бдагодејанца на страни т. ј. 28 ученика и 4 ученице. Њих није послало министарство са определењем, куд ко има да иде, но сви су иостали благодјејанци, по што су већ ступили у школе. У Русији је било 13 (у Петрограду 2, у Москви 3, у Кијеву 3, у Одеси 4, у Болграду 1), у Аустрији 9 (у Загребу 6, у Прагу 3), у Ђерманији 5, Француској 3 и у Цариграду 2 (Роберт-колежу). А по наукама било их је на университетима 19 (8 права , 4 јестаственицу, 4 Физику и математику, 1 Филологију, 1 медицину, 1 педагогију) 1 у учитељској школи, 1 живоиис, 1 у индустрисјкој шкоди, 6 у средњим школама, 4 у женским школама. По рођењу 17 су из Кнежевине, 3 из Руменлије, 4 из Македоније, 7 из Русије. и 1 Бугарин родом из Смирне. Има још и других бугарских државних благодејанаца на страни, особито правника, но њих издржавају друга министарства. Нов извор за издржавање бугарске мдадежи која се учи на страни отвори се завештањем покојног Петра Н. Керемечкијева (ј- 10. Новембра 1881. год. у Букурешту) који је оставио све своје имање, више од 300 000