Просветни гласник

462

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ

динара, за оснивање једнога Фонда, из кога ће се издржавати сиротни и одлични учеиици Бугари »по Јевроии.« III НАУЧНА И ДРУГА ПРЕДУЗЕТ^А У ПРОСВЕТИ 1. Статистички биро и државна штампара Под уираву министарства народне иросвете припада од 9. Јануара 1881. год. и статистичко оделење, установљено најпре (у Јулу 1880.) при министарству Финансије , и указом од 19. Августа 1881. реорганизирано као »статистички биро.« ) лавни му је посао за сада разрађивање метеријала сабраног при поиису становништва у Кнежевипи 1. Јануара 1881. године. Честе промене начелника тога бироа овога лета (тројица се променпше један за другим) много су пореметиле ток тога посла. Претходни извештаји о свршетку изаћи ће већ штампани ових дана. Подробно разрађивање почело се са источним помешаним окрузима, и свршиће се до иролећа; осем тога статистички биро приправља за штампу (која ће се од 1. Јануара водити по новом начину), преглед пазарних цена у 37 вароши , и један топограФско -статистички речник Кнежевине. Друга је установа државна штампара, основана 1880. године са сумом од 50 000 динара, коју је одобрила народна скупштина, и од једне накнадне суме од ванредних трошкова министарства просвете. Званично отвори се она 25.Јануара 1881. год. Државна штампара снабдевена је са 5 машина (од н.их су 3 велике и 2 мале), од којих се 4 крећу помоћу једне нарне машине (од 5 коњских снага). У течају једне године, при свој оскудици у средствима, државна је штампара радила и извршивала многобројне поруке За потребе књажевске владе. Да би потпуно испунила своју задаћу, она треба да се рашири, т. ј. да се у њој временом отворе нове струке рада: граверски, ксилографски, галвано-пластички одел>ак и словоливница. Тада може све што треба за државу, да се прави у самој земљи, а да се не мора све но само по што год поручивати на страни (хартија, поштанске и таксене марке, пасоши и др.) Но све ће то бити могуће тек тада кад се државна штампара премести из садашње куће, која је веома тескобна и штетно упливише на цео посао. Грађење новог здања, удеснога по условима за један правилно уређен занод, јавља се као неопходна потреба. До сада као привремено, држчвна штампара смештена је уједандео велике џамије; сав простор чини само 7 4 целога здања. Слагачи са нет машина сме штени су у једну исту салу у којој Једва могу да раде 27 раденика.

С десна до сале у једној малој собици намештена је парна машина, која се одваја једном дашчаном преградом и налази се под истим дрвепим кровом. Лево у једној тесној собици смештена је канцеларија штампаре, а од летос има у авлији једна дрвена кућица, у коју се једвд смести 10 раденнка. Две трећине од унутрашњости џамије служе за склониште материјала штампарског. Цео персопал сада је распоређен овако: Канцеларија: 1 директор, 1 Фактор, 1 књиговезац; радници: 14 сдагача, 2 машиниста, 4 додавача на машпнама, 2 примача, 2 печатаре на малој преси, 3 ученика; везача 10 душа, од којих су 4 ученици; 1 машиниста, 1 ложач код њега; 3 слуге, свега 45 душа. У државној штамиарији од исте суме издаје се н »Државни Вјесник«, који ће се према потреби од Јануара издавати три пут недељно. Прорачун општег прихода и расхода државне штампаре за једно са »Државним Вјесником« у ирошлој 1881. годиии обнародваће се засебно ускоро. 2. Кародна библиотека. Изучавање државе и књишевна предузећа У посао министарства народне просвете спада н потпомагање науке и вештина. У садашњим околностима то је доста мучно, јер научни и књижев.ш послови захтевају тишину, јединство и душевно спокојство, а досадашње стање државе представља основну неодређености и непостојапство једне новорођене још неуређене државе. Но при свима тим неповољиим околностима ипак се могло нешто урадити. Нсопходно је уређење народне библиотеке у Софији , основане још 1879. год. у време окупације. Библиотека Спиридона Плаузова {-ј- 1874.) коју је кунила држава 1879. год. и која има особита издања за бал кански полуостров,а особито многобројни и драгоцени поклонн, које је скупио у Русији неуморни иријатељ Бугара проФесор Платонов у Харкову, оспова су те народпе библиотеке. У почетку 1881. 'год. библиотека је имала (осем брошира) 3942 разна издања у 8789 свезака. Ове године иомоћу буџетске суме од 15 000 динара, започе се систематичко допуњавање библиотеке са великим куповинама, чињеним у књижарским радњама по Јевропи. Главна цељ при томе беше да се скупи 1) све оно, што се тиче Бугарске и у опште Балканског полуострва, и 2/ сва ваљанија издања по свима струкама науке, као и класичка издања свију народа. До сад је купљено више од 2000 свезака. Међу другим поклонима и добицима на првом месту стоји библиотека .Бубена Каравелова са 820 свезака, добивена завештањем. Но при свему том народна библиотека нема много посетилнца, и осим тога страда од смештаја , једна дрвена преграда у