Просветни гласник

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

465

гозбе и беспосличења — али он то није хтео ни да чује. Гледај ти твоја иосла, немој се мешати у мојо стпари, знате ви жене како треба државом управљати, — одговорио би јој овај слабн владалац, кад год би га она саветовала, да се окане већ једном које каквих неваљалштииа. Па ке само што су чиповнпци и разни каишари глобили парод и што је и сам цар био трошкаџија 1 ) и беспосличар , него и друге несреће снађу његов народ. Тако скоро у половиии царевине настане велика глад, а други опет народи непрестано нападаху на грчку царевину и пљачкаше је. — С тога Војислав науми, да том згодном цриликом са свим се истргне испод власти грчке, иа замоли грчког цара да га пусти кући, обећавши му да ћа бити верни пријатељ његов. Цар му поверује па га иусти и он се поврати у своју државу. 1Јо није прошло ни пеколико месеци, а он протера намесника грчког (ТеоФила Јеротика) из оног краја у ком је нре била побуна, и опет га, по други пут, споји еа својом државом (1030). После неког времена ; 1 040), један грчки старешина пошље цару на лађама грдно злато (више од 4 товара златнах новаца). Но на мору се дигне бура 2 ) и таласи донесу лађе до српских обала и о њих разлупају их. Тамошњи становници }зму оно благо и однесу га Војиславу; грчки цар напише нисмо Војиславу н поиште оне новце, али му их Војислав не хтеде вратити с тога, што је сваком слободно било узети опо што на обали нађе. Грчки цар и онако беше љут на Војислава због оне области коју је он прнсвојио својој држави, и што се био одметнуо, иа сад нареди, да се с великом војском удари на Зету. И Војислав скупи војску, па је раздели на два дела: једним делом заповедали су синови његови (њих двојица) и они се улогоре па источиој страни скадарског језера (код Врања) и ту очекиваху свршетак борбе; другим делом заиоведао је сам Војислав и он је био на западној страни, у Црмници. Грчка војска, која се беше улогорила на скадарској равници, крене се кроз планине, да уђе у Зету. Но пут је био тако рђав и узан, да су само по два коњапика могли упоредно ићи. Ту Војислав нападие на Грке, па оспе на њих: стреле, дрвље и камење са свију страна тако, да сва грчка војска изгибе. Прим. Проиитивање овог одсека. 8. После ове за Грке несретне битке, грчки цар МиХаило није смео нападати више на Војисављеву др1 Ирим. ИГга је то трошкаџија, то деда ио свој придици анају. Но ако се сулња у то, опда уиггељ пек застане код те (и других таких) речи, и нека ирво пита децу за зиачеае, на онда, ако деца не ногоде, нека им објасни реч коју не разумеју. 2 То деца у III р., ио свој нрилици, зиају; а ако негде и не знају, овда им ваља казати шта је то бура.

жаву но је остави на миру. Бугари нак вндећи, како су се Срби јупачкп одбранили, пауме н сами да се ослободе грчкога старешинства, па дигну устанак у Бугарској. По овај устанак није дуго трајао, јер Грци ударе с велнком војском и помоћу једног издајинка освоје Бугарску и опет је себи подвласте. Војислав је међу тим п даље нападао на суседне области грчке. То Грцпма не буде ораво, те нови грчки цар, Константин IX, наследних Михаилов, поручи Војиславу, да пе дира у ц.егове земље Но кад и то ништа не помаже, онда грчки цар иошл.е велику војску (Августа месеца 1042. године) иротив Војислава, а осталим српским владарима: рашком, босанском и хумском, који су прнзнавалн старешинство његово, пошље много злата и дарова, те их тпм приволи да и они нанадну с друге стране па Војислава, којега су мрзили с тога, што је оп био од њих силпији, па су се бојали да он не овлада и њиним земљама. Грчка војска заузме опет ону област која се одметнула од н.их Војиславу и улогори се код града Бара ') а хумски кнез Љутовид са војском својом, рашком и босанском уђе у Требиње (жупу) и улогори се код Клобука. Тако се, ето, удруже Грци са Србима Рашанима, Босанцима и Хумљанима да нападну и униште Војислављеву државу. Но и Војислнв није стајао скрштених рЈку, него је скупио војске што Је могао више. Ал' његова војска бејаше веома малена према силној грчкој војсци, те за то зовне преда се свих пет својих синова и овако им рекне: »Видиге, мили синови, коликајегрчка војска, а нас је нрема њима врло мало, те се њиховој навали, по свој прилицн, нећемо моћи оружјем одупрети. За то ћемо, драги сипови, овако да учинимо. Ја ћу с војском да се измичем испред њихне силе, на кад се они стапу враћати, ја ћу све за њима поизадаље ићи док не дођу у теснаце и ту ћу их напасти. Са мном ће бити Гојислав и Радослав. А вас тројица узмите по десетину најхрабрнјих војника и понесите са собом трубе, па се попните на она брда кроз која воде теснаци 2 ) и разредите се тако, да Грци буду као у опсади. Па кад ја нападнем на Грке, заповедите д<ч се у трубе затруби, а ви чим чујете, онда и ви са свију страна у трубе затрубите и надајте шго можете већу вику, да би Грци мислили да нас има врло много. За тим лагано силазите низ брдо и слободно се приближујте њиховоме стану; а кад будеге близу, немојте се поплашити, пего јуначки јуришиге на њих, на ће их свемогући Бог, предати у наше руке.« Примедба. Сад треба да со понови овај одсек.

1 Ово место, као и свако друго, које се иомиње, треба иоказати на мами. з Узан нролаз изме^у брда зове се теснац.