Просветни гласник
59*
К Р II Т И К А
467
Прим. Иропитивање овог одсека, па онда општа репетиција, т. ј. да деца испричају све о Војиславу. За тим долази поука : какав је био грчки цар ? ; какви су би.ш П .0гоии чиповници ? ; какав је био Војислав и његови си-
пови ? ; какав је био Љутовид и владари рашки и босапски који с.у помага.ш нопријатељима, Грцима ? Ко је био бољи ? З ј ШГО то ? и т. д.
ЈА
и1лан.
р. у
БАВКИЋ
КРИТИК А
,,Латински и српски нримери са кратком науком о правилним датинским облицима за I гимназијски разред. Написао Филип Оберкнежевик, професор на српској великој гимназији у Новоме Саду. Друго прера!)вно и умножено издање. У Новоме Саду 1881. стр. 114. 8°."
(свршитдк)
II
Прелазимо на други одсек књиге, на примере и речник. То је управо онај део књигс, на којн се односе оне речи на насловном листу »друго прерађено и умножено издање.« Примери су распоређенн у 57 параграФа са 2470 реченица, од којих долази на лат. иримере 1321, -а на српске 114У (стр. 44 — 88). Иза примера долази речник, где су латинске речи за сваки параграФ и лат. и српских примера са својим значењем донекле по врстама речи и то азбучним редом поређане (стр. 99—114). Прво ћемо говорити о речнику једно с тога, што то изискује дидактички ред, а друго, што ће се отуда у неколико већ унапред моћи увидети и дидактичка вредпост самих примера. 1. Познато је, како почетаику много времена одузима тражење речи ј целокупном речнику. С тога је врло добро учинио г. писац, гато је одабрао горњи начин за склапање свога речника. Но колико је тим потиуно одговорио главном дидактичком захтеву, који се на овакав речник ставља, толико се мање обзирао на остале дидактичке захтеве. Да покажемо те дидактичке захтеве, које је г. писац из вида изгубио, навешћемо овде неколико цримера из самога речника До §-а 13. поређане су речи по својим врстама. У јј-у 14. и 15. долазе најпре адјектива па после супстантива е1;с. Од I - а 16. до 30. оиот ее враћа стари ред. Од §-а 31. до краја долазе опет верба на првом месту па после супстантпва, адЈектива е1;с. Много би практичније било, да је кроз цео речник задржан у сваком параграфу онај исти ред, којп се налази у првим параграФима. Тако би ученик лакше могао наћи ону реч, коју би заборавио. Још већма би било ученику олакшано тражење заборављених речи, да су речи по својим врстама једне од других нешто размакнуте (УјеШађег). Исто тако држимо, да би бол>1- било за почетнпке, да су и аићв!;. расиоре 1>ена по деклинацијама, тако и асИес1. по својим осо-
бинама; као н. пр. овим редом : асП. на ив, а иш; после на ег, а, ит; ег, ја, е; ш, е; асЦ. са једним обликом (види 4. и §. 15.). — Педоследно је ноступио г. писац и са именима особнпм (пот ргор.) >' првих 5 §-а стоје те именице у почетку, а после су измешапе са осталим супстантивима. Онај први ред требало је свуда задржати . Тако би бар ученици боље запамтили, да се пот. ргор. нишу великпм сло вима ; јер и онако се то правило пе напомиње папред у граматици. А нн најмање не би се г. писац огрешио о ирактичност, да је уз пот. ргор. ставио по коју реч, којом би истакао њихову карактеристику. Код супстангива требало је ставити и геиитивни завршетак. То је требало учинити код I и II деклинације са првим супстантивом, којим се започиње која од ових деклинација, да ученик зна, на што треба при учењу пазити. Код зићв!;. III декл. (јј 6) требало је ставити генитивни завршетак Јзасваки супстантив; јер ту су измешана не само супстантива III деклинације са разним завршетком у номинативу, него су уметнута и супстантива I и II деклинације. Како ће н. пр. ученик погодити генитиз од апппиз, која реч први пут долази међу супстантивима III деклинације без генитивног завршетка, кад у истом у долазе и зиђз!;. на из, која иду по III деклинацији (согриз, ориа, 8а1ив). Уз ап1та1, која реч стоји на челу §-а 6. требало је додати и аПа; јер учепик ће се тим само бунити код оних супстантива, код којих нађе и ге нитивни завршетак означен. На нр. кад код треће речи апзег сто.јн епз, опда би према ашта1 -18 генитив од апаег морао гласити апзег-епз (апзегепз)! Тако у §-у 8. долази аег без ген. завршетка, а ниже доле у истом ј(-у стоји раззег епз. Кад од аег генитив гласи аег-18, онда не би никакво чудо било, кад би ученик од раваег на чинио ген развегепв ! После аШ1;ис!о 11118 (§ 10) долази Скего. Нема сумње, да ће почетник према првом супстантиву удесити н ген. од СЈсего (Сјсегт18!). Као што се из ових иримера види, погребно је