Просветни гласник

К Р и т

И к А

473

нички уче, а ваљда је и опазио, да неки гл. облици, који у примерима долазе, нису у речнику наведени, те је нашао за добро, да предложп нов начин, како би »требало узимати поједипе партије из латинског језика (ваљда из граматике лат. јез.) у првом разреду.« И г. писац мисли, да је своју погрешку тиме коправио, што је у предговору само наиоменуо^ да се »одмах после компарације адјектива узме помоћни глагол вит и 1пс1гсаИ^. Ас1. I коњугацијв', за тим КитегаИа, па онда 1пс11са1;1У. АоУу. II коњугације, најпосле Ргопотта, а за овима оно остало о глаголу све до краја.« На ове речи надовезује: »Исгина (!) да материјал у читанци нисам тим редом распоредио зато, што ће се може бити гдекоји учитељ волети придржавати уобичајеног (!) реда; али то ништа не смета (?!), да се по оном нредложеном и то много практичнијем (!) распореду поступи. Јер кад су ученици прешли компарацију адјектива, онда они знају све (!!!) речи, које се само понављају (?) у дотичним примерима за превод; а нове, иарочито глаголи, налазе се у дотичним параграфима речника. А што ће у тим примерима бити по гдекоји нов облик, као: е§о, ки, поз, 18, сјш и т . д., тај се узгредно (!) деци каже усмено, па се иде даље (!!!).« Из ових речи ни мање нч више не излази, него да и сам г. писац осуђује ареко аоловину својих аримера за прево1|ење. А о оиом »предложеном и то много практичнијем раепореду« држимо, да 1е сувишно и говорити; јер по њему добивају деца I разреда права гпетђга (Н81ес1;а, из којих ни најсавеснији учитељ није кадар једну целипу створити. Има тога и сувише у овим примерима, шго мора учитељ »узгредно деци да каже, па да иде даље.« Доста би било само оне речи, којих нема у речнику, наиомињати и још по гдекоју примедбу додати, да се ученику олакша аревођење реченица, па да се може поћи даље. Мислимо, да ће наше мишљење, које смо о примерима зн номиналне облике и о »предложеном распореду« ^ писца. изрекли, сваки учитељ лат. језика потврдити, те можемо ноћи даље. Колико треба код оваких нримера пазити, да у њима буду у што већем броју разни граматички оббици измешани, толико исто треба гледати и на то, да се често не понављају у истом параграфу једне и исте речи у истим облицима. Јер ипаче се брзо забораве многе речи , које је ученик у речнику научио, а у иримерима их није ионовио ; а не утврђује се ни само знање облика. Није потребно ни оне реченице, које се у латинским примерима налазе у сингулару или плуралу, опет нонављати у српским примерима само еа измењеним бројем . Тим расте обим књиге без икакве потребе. Учитељ треба то .. варирање « и сам да узима у школи. Таквих реченица има много међу овим примерима, као у ј!-у 1. Еоза ев! р!ап!;а (3).

Руже су биљке (4). Капае зип1; рагуае ђезШе (12). Жаба је мала животиња (14) и м. др. У §-у 14 међу ерпским примерима долазе ове 3 реченице: Јелени су брзи (4) ; Јелени су брзи и плашл,и<?и (12); Брзи јелени у шуми веселе ловца. — Зар није довољап и један пример? онај 12. би био овде најзгоднији. На што трипут попављати исти суастантив са истим а дјективом у истом аадежу и то још у истом броју, кад су позната и друга адјектива на ег, 18, е ? Тако би требало у иетом §-у друкчије прекројити ову реченицу: Брз коњ весели коњаника (16), кад већ у латинском долази: Едииз ез1; се1ег. — У јЈ-у 34 у лат. 7. и 16. примеру долази исти глагол у истом времену, истом л»цу и у устом броју, па тај истн глагол опет је употребљен исто тако у 4. српској реченици. У у 38 долазн аисНо шест пута, а оћоесИо ает пута само у латинским примерима. Од 19 реченица долази дакле на ова два гл. 11 речен.! На што је > ченик учио остале гл. IV коњуг., кад се једни и исти толико пута понављају ? То исто важи за топео и ехегсео (§. 40), утсо (<! 41.), егисИо и ришо (§ 42). У §-у 43 долази 1аис1аге у 8 реченица, а свега их има 15! и т. д. и т. д. Из овога, што смо до сада о распореду и спољашњем саставу ових »примера за вежбањс« проговорили, мислимо, да се довољно може видети њихова дидактичка вредност. Но педагогија нам налаже, да се обазремо и на њихову унутрашњу садржину. Ретко је имао г. писац на уму оно педагошко правило 5 , које за оваке примере препоручује реченице језгровите и поучне, да се у њима бар у неколико надокнади оно, што би се у каквој хрестоматији налазило. Истина у самом почетку оваке књиге тешко је наћи таких реченица, које би евојом садржином ученнка привлачиле и у њему будну пажњу одржавале. Али не може се одобрити, да и у почетку а и кроз целу књигу готово на свакој страни толико и тако празних речепица долази, колико и каквих у овој књизи налазимо. Да потврдимо евоје речи, навешћемо овде неколико таких реченица. »Оавијена колена нису увек знак праве побожности ({ј. 12). Белика сила јаких рогова задаје сину мога нријатеља велике болове (Ј. 12. 13). Л>удске ствари немају извесну наду (§. 13. 8). На Сицилији беше велика множина разних ствари ($, 13. 20). Тешки терети коњма нису спасоносни (!) (§. 15. 35). Наши учитељи нриповедају нама и теби, мени и вама (јј. :2. 3). Ја сам често сам са собом; е1;с. (§. 22. 15). Ове су биљке шкодљиве; ишчупајте их (јЈ. 24. 5). Исте хаљине и нама се допадају ($ 24, 14). Много ће прео-

5 Бг. 8сћга(Јег. Ег21ећип§8- ипс1 Цп^егпсћШећге Ј. бупшавхеп и. Кеа1бсћи1еп. ВегНп. 1868. стр. 272 : Бег 8ргасћНсћ-§гаттаН8сће ТЈпкегпсћ!; јте-тотпп!; Иећеп с1игсћ развешЈе Ми84ег8а42е, «-е1сће 80 у1е1 а1б тб§Псћ ги^1е1сћ етеп ^18[ зепзетигсНдеп 1пћаН Ме(;еп.