Просветни гласник

474

к р и т и к а

стати, што вам сад оскудева (!) (§ 30. 20). Учитељи настављаху, ученици учаху (§. 34. 1 'Ј. ) Дечацк морају читати в писати (§. 37. 10). Ви ћете се здравим јеиима заситити (§. 39. 17). Од Цицерона су неке беседе пислне, које су од овога би/е држапе (§. 41. 10). Оне њипе ће (!) се продаватн (§. 41. 14). Запитани не одговара (§. 51. 4). Отац ће кућу чувати (§. 55. 2). Многи су се људи родили, и многи ће се родити (§. ; ј 6. 6). Тако § 7 15; § 20. 4 лат.; § 22. 8, 13, 17.; § 23. 9, 10, 11, 13, 14, 17 е*с; § 26. 16. лат., 6.; § 27. 4. лат. ; § 28. 1. лат.; § "'9 3. и 6. лат., 9.; § 30. 2.; \ 31. 11 ; § 34. 5. лат.; \ 44. 2.; § 46. 2.; § 53. 19.; $ 54. 16. лат.; I 56. 4.« н др.Разуме се, да су и оваке реченице сасвим неумесне: »Грци и Римљани су пријатељи слободнх народа. Отари Грци и Римљани љубе слободне народе* 6 (§ 4 27 и 35). »Год. 538 (!!!) пре Христа био јеХанибал победилац Римљана.« (21. 11)» Врхови брегова снегом и ледом увек (!) су покривенм (§ 13. 13). »Мудриљудису богати 7 и срећни (§. 15. 14). »Ргис1еп1;ез ћоттев теИога сопзШа с1ап1; <[иат §1;иШ (!) ћоттев (§. 18. 21). 8ос1е1а8 та1огит ћотјпит тиШз (?!) риепа пох1а ез(, (§. 9. 22).« Зар »тиШз а не отпЉиз или само »риехчз« ? »Ко је један пут украо, тај је увек (?) кртдљив^ц (§ 54 8.)« »Месец добиће (!) светлост од сунца« (§.47. 11). Уз то има још и таквих реченица, у којима стоји глагол у садашњем времену место у прошлом. То су такве речендце, у којнма се приповеда нешто из прошлости, Кад се у таквим реченицама употреби садашње време, онда им се изврће њихов иеторијски смисао. Таквим реченицама могао је г. писац тим лакше дати прави историјски емисао, што је п онако у примерима за номиналне облике употребио п сувише глагола са разним облицима. Јер заиста је спда пепојмљиво, за гнто је оних 100 облика употребио. Реченице: Ап1л<1ш рориП Отаемае е1 ИиИае /габепг з!а1иаз тиИогиш с!еогит е1 с1еагит (§. 5 4). 8суШае ђеШсоб! ћа,1>еп{ тиИоз зегуоз (§. 5. 8). СопаШез е Зар Римљани били иријатељи слободиим народима? Зар није светско-историјскизпачај Римауништење начела народпости идејом универсалностн, те тако уништење слободе разпих иарода? Не провејава ли дела готово свију писаца римских мисао, да је Риму суђено, да влада над свима народима? Не пева ли славни песник Енеиде: Ти ге§;еге ппрегш рори1о8, Котапе, тешеп1;о (Аеп. УЈ. 851.)? Особито би Картагина могла ириноведати о љубави Римљаиа према слободиим народима!! 7 Ми напротив знамо из историје, да су у истини мудри људи били сиромапши а не богати. Сетимо се само оне иознате изреке мудраца Бијанта: ОтпЈа теа тесит рог1;о. Сетимо се за тим „мудрог Сокрага"; цело имање његово износило је, као што чигамо у Хеп. Оесоп., иет мина (= 185 Фор.). А за једног раг ехсеПепсе мудрог човека из новијег времеиа, за Филосооа Спиноцу, зна се, да се у Хагу издржавао глађењем оптичких стакала, која су иријагељи његови продавали Итд, итд.

готаш ге^шт огпаћпп ћађеп1 (§. 12. 23 ). Многи Римљани имају врло славно порекло (§ 16. 17.), као и неке од оних, које смо мало час горе навели, и још др. добиле би тек онда прави историјски смисао, да је употребљен јтрсгГ. место презенса. Даље употребио је г. писац и пеколико примедаба, да се ученику олакша превођење потежих реченица. Но изгледа нам, као да се г. писац и сувише страшио таких примедаба, кад их у целој књизи и за латинске и за српске примере не налазимо више од 17. По нашем мишљен.у такве примедбе потребне су издва разлога. Прво ученику треба потежу реченицу примедбом на згодном месту тако разјаенити, да ју може после научених облика и речи без учитељеве помоћи превести. Тим добива тек праву вољу на самосталан рад у оваком предмету. Иначе ако мора ученик чекати, да му учитељ дода још многа тумачења, да може доћи до доброг и потпуног превода, онда се не може учитељ надати правом успеху Друго у примедбама треба и по где коју особину латинске синтаксе већ и у I разреду и;таћи тако, да је ученик може мало по мало са осо бином срнскога језика упоређивати и тако себи практичним пачином створити по гдекоје правило латинске синтаксе. — И саме оне нримедбе, ко.је је г. писац навео, или су неиотпуне, или нису на згодно место стављене. Тако нримедбана стр. 44. под ') требало је да дође за а§псо1ае или паи1;ае и просто да гласи : земљеделчев или лађарев. 11а стр. 49. прнм. под ') за Попћиз треба просто да гласи: цвеКем без онога дугачког додатка, којим се и опако не тумачи особина лат. пдурала. као што овде сама ствар собом доноси, иего се објашњавају српске збирне именице. На стр. 60. стављена је за речи »у грађанском рату« (;'5) под ') овака примедба: На питање кад ? стоји у латинском А1ЛаЧ^ без ареаози ције.ч За аћ1. 1;етрог18 требало је најпре употребити ае81а1е, Шете, ае1;а1;е. Без сумњеће ученик лакгпе схпатити тај аН1. и онда сам моћи превести аез1;а!;е лети, Шете зими. То важи и за примедбе на стр- 61 под 2. и на стр. 79 под 4. — Но г. писац не полаже велику вредност на своје примедбе, кад у доципјим примерима не упућује ученика на њих, него просто или напомиње уз реч и падеж, као н. пр. настр. 66 »у најстарије време (Аћ1.),« на стр. 68 »оних година« (АИ1.):« или оставља ученика у неизвесности, к.чо на стр. 68. »У оним ратовима су њиве ових вредних земљеделаца опустошене .ч Као што се види, такве примедбе мора.ју ученика збунити, а учитељу само отештавају рад. Но има много и таких примера, за које није стављена никаква примедба, а које ученик без такве не може превести, а да се не огреши о правило латинскога или сраскога језика. Не можемо овде на одпти све такве примере, него ћемосе ограничити само на неке и то главније. »У нашој отаџбини има велика множина извора (§