Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ О

2. Сриски језик (седмично 2 чаоа). а) Стилистика: о стилу и саставу. Из пословне стилистике: о лризнапицама, обвезницама, о сведочанствпма, тестамонтима и реверсима. Учидо се но књигама : „Ручпа и помоћна књига за писмени састав од дра Сомера. б) Теорија арозе од Владимира Вујаћа. в) Појетика : о лирској, епској и драмској појезији, по књизи : „Теорија појезије" од Ђорђа Малетића. 3.Мађарски језик (седлично 2 чпса). У овом разреду полагада се нарочиго вазкност на темељно изучавање : науке о обдицима. Ученице казиваху, уз српско тумачеп.е, свако граматичко правило мађарскн па изуст, а предузели се делови говора са променама њнхових облика. Учило се по списаном изводу из граматике од Сворењија и Ихаз^; метод за практичпо изучавање исги као у поменута два разреда. Вежбеница II део шамарјајове граматике. 4., Немачки језик (седмично 3 часа). Настављало се превађење по Трауту, трећи део, прва половипа. Читала се даље горња читанка п покушавало се, да се оно гхрочитано на иемачком језику тумачи. У овом разреду се и конверсација водила већином немачким језиком. 5. Повесница (седмично 3 часа). а) Општа повесница: старн век : о Кптајцима, Египћанима, Нерсијаннма, Вавилоњанима, Асирјанима, Миђапима, Јудејима, Финмчанима, Грцима и Римљанима — Средњи век : о Немцима, Готима и држави њпховој после сеобе, Франки п Карло Велики; походи источних народа ; Хуна, Авара, Мађара и т. д. ; о Мухамеду и Арапима; крстоносне војне и њнхове последпце на културном н друштвеном развитку ; преглед историје англиканског народа. Проналасцн средњег века: откриће Америке. — Нови век: доба верозаконске борбе; тридесето! одишњп рат ; Немачка под последњнм Хапсбурговцима; Прагматичпа Санкција ; г.останак Нруске ; Француска под Лудвиком XIV ; Руоија под Пегром Великим; француска револуција и последице зве на европске држанне и народне одпошаје; ослобођење Грчке, Србије и Румуније. Најновије дсба. Свуда се у овом предмету узпмао поглавиго културни моменаг народа и држава, а с тим у свези и положај жспскиња код поједпних народа и у појединим вековима. 6. Физика. (недељно 2 часа). Својсгва течних тела. Топлота Својства ваздушннх тела. Електрицитет. Галванизам. Магнетизам. Равно ежа чврстих тела. Крегање чврстих тела. Звук и светлост. — Опширније се предузимају оне партије из физикс , што разјашњују појаве, на које у обичном животу чешћо наилазимо. — Деца имају книгу „Основи Физике" од М. Петровића. 7 . Математика (недељно 2 часа). Рачуни ингареса и смесе ; друштвепи рачуни. Геомегријска тела, пзрачунавање кубпе садржипе ваљка и кегле. 8. Кућарство (седмично 1 чпс). О нрнбирању и куповању хране и пића, одела. горива и дру| их кућевннх потреба.

и школама 47 9

9. Хигијена и дијететика (седмично 1 час). О ваздуху купању, оделу, становима и нези болесника. — По Мити Петровићу. 10. Цртање (седмично 2 чаоа). Цртали се по прегледалпцама гежи орнамен ги, шатирано воће и цвеће, и тежи угледи из женског рада; а вежбало се и на моделима од гипса. Радила се перспектива даље. 11. Женски ручни рад (оа осталим разредима 6 часова седмично) Вежбадо се у белом шву на руци. 12. Хармонично иевање (сви разреди 2 часа седмично). Опширније упознавање ингервала. Вежбање гласореда у јаким гласоврстама. 13. Гимнастика (с четвртим разредом заједно 1 час седмично). Оно што и прва два разреда. Као необавезни предметп : 1 4. Францески језик (сви разреди заједно 2 часа седмнчно). Учила се члецова књига „Сопји§а()10п Гга11§а1бе"; из граматике прелазило се на синтаксу и конструкције францеског језнка. Нл изуст из курзијерове књиге „СопуегваИоп {'гапса1зе." 15. Гласовир (сви разреди заједно 4 часа седмично). Иродужидо се вежбање по трећој свесци „0г. А. ДУтЂег, Дег Р1апоЈог1;е-8сћи11ег", с којом је скончана осповно упутство у хармонију (с1а8 А. В. С. Дег Нагтоше1ећге); „мол"-шкале, трилери, пралтрилери. Четврти разред. \.Наука вере *) (седмично 2 часа). а) Исторпја цркве старо-западне и српске православне и ионављање бпблије. б) Читањо н тумачење цркв. словенско. 2. Сриски језик и естетика (седмично 3 часа). а) Нњижевност: о старој књижевности Срба источне вере; о дубровачкој појезији н о новијој књижевности срнској. Учили се животописн понајглавнијих књижевника као : жнвот Доси гпја Обрадовића, Јована Рајића, Милована Вида.ковнћа, Вука Стевановића Караџића, Јована Стерије и др. За књижевност служаше књига: „Мали извод из нсторијз књижевности" за вишу женску школу од Стојана Новаковића; за жпвотописе : Вуловићева читанка I и II. део. б) Естетика: о лепоме и лепим вештинама ; о појезијп и вротама њезиним, о глумачкој вештини и исторпји позоришта, о свирци и певању, о сликарству и разним школама истога, о вајаротву и неимарству. 3. Мађарски језик (седмичпо 2 часа). Сиитакса прос гих и сложених реченица, по списаном нзводу из граматике од Сворињпје н Ихаза. Превађао ое четврти део Шамарјајеве грамагике а осгало као у млађнм разредима. 4. Пемачки језик (седмично 2 часа). Свршила се траутова грамагика, трећн део, дру а половина. Уз ово се учила лигерагура немачког народа по књизи : „Аћпзз <1ег с1еи1;8сћеп ЕНега1иг 1иг Тбс1Негбсћи1еп уоп бсћШег"*) Ексортација: за сва четпри разреда држп се нред службу божију по 3 <, часа, н то недељом: тумачење редовног јеванђеља ; нразником: значај иразпика оног, а гвецем: жчвот светитеља дотичнот са обзиром на његов хришћански морал.