Просветни гласник

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

521

ног разумевања садашњег језика, докле се ђак не упозна са ступњима његовога пређашњега развитка. Међу тим познато је да је у немачкој књижевности и у средњем веку било златног дооа њенога развитка, па је за немачку омладину преко потребно да се на самим изворима упозна с лепотама своје средњевековне књижевности. Мора се признати да се у немачким женским школама мање жртвује времена на писмене задатке и стилистичка вежбања , но што се то чини у Француским средњим заводима, јер оне обраћају много већу пажњу на онај велики задатак који очекују да се постигне предавањем историје књижевности, као што разложисмо. Немцима је највише стало за тим да обогате дух ђачки читањем ваљаних и најбољих дела њихових највећих умова, па за то и не маре толико за ту мању штету што им се ученици не вежбају толико с Формалне стране. У најстариијм разредима виших жепских пжола у Немачкој израђују ученице десет до петнаест писмених састава на годину; од тих радова већина се односи на оно што се читало у разреду или иначе за се, код куће итд. План за израду састава обично се напред покаже наставнику који га прегледа и претресе пред целим разредом. Тек после тог прегледа приступа се изради самога састава. Неки део писмених задатака ради се у школи без икаква објашњавања од стране наставникове и иначе без икакве приправе (ех Ђетроге). Највећа се пажња обраћа на то да се састав изради (изведе) потпуио према распореду као што треба, а исто тако иази се и на спољашњу страну, нарочито иа само писање. III Од страних језика уче се, као што смо већ напоменули једном, фршцуски и енглвски, и то у свима вишим женским школама у Пемачкој. Поред њих учи се по негде још и талиј&нски, али у време које није за све обавезно. Учећи стране језике, у немачким женским школама долази се до тог ресултата, да свака ученица може разумети ма које дело на Француском и енглеском језику и да свако место

може превести тачно и лепо на немачки језик. Од овога се изузимљу, као што се по себи разуме, чисто техничка и строго научна дела, у којима се наилази на особите изразе и Фразе, које само ту и, може бити, нигде више не долазе. У програмима, који се предају јавности у поменутим извештајима , стоји да треба у страним језицима дотле дотерати да се ученице потпуно извежбају да говоре и да пишу Француским и енглеским језиком; али не треба сметатн с ума, да је то такав захтев који се не остварује свуда и свагда, и у толиком размеру. Ученице се доиста извежба^у у Немачкој толико да потпуно разумеју свога наставника који се служи свагда страним језиком у својим предавањима у старијим разредима виших женских школа. Оне умеју и да одговарају са свим иравилно на питања наставникова која се тичу облика речи, граматичких правила и садржине онога што су читала. иред својим наставником. Оне могу шта више на усмено или на писмено саме да причају, без већих погрешака, просте ириче, биографије и друге ствари историјске. Оне владају извесном ризницом реченица које су понајчешће потребне у друнггвеном животу. Али значи ли то све да оне доиста владају страним језиком ? То зацело не, нити се то даје постићи друкчије но живећи у оној земљи где се говори тај јевик. И тако, ако оно што у програму стоји да ученице т реба да се извежбају у правилном и течном говору странога језика, значи оно што треба дазначи, т. ј. да онда ваља тим језиком владати као што треба, онда доиста није претерано, него је скромно и основаио на познавању ствари што се каже да се то не да ностићи у школи. Међу тим, и ако се у школи туђи живи језик не може потпунце изучити, са свим је довољно, ако се свуда иостигне онолико колико изложисмо да се постиже у немачким вишим женским школама. У осталом у Пемачкој није родак случај да родитељи оних девојака које полажу много на то да изуче који страни језик баш онако као што треба пошљу својо кћери у Француску Швајцарску, или (истина

66