Просветни гласник

522

ређе) п у саму Француску или чак и Енглеску. И доиста добре ученице из немачких виших женских школа за кратко време на страни постигну оно што треба. Велико поље отвара се за рад сваком наставнику који предаје стране језике, а и за саме ученике ту је красна прилика за развијање њихове умне стране. Јер , кад се стану упоређивати страни језици с матерњим језиком, кад се приликом превођења стану истицати оне Фине разлике у начину изражавања које је врло често немогуће исказати потпуно као што треба, кад се стану ист раживати речи којима се смисао не да са свим тачно одредити и најпосле, кад се ученици стану вежбати да једну исту мисао искажу час на једном час на другом језику, ио законима њихових особина , онда је тиме учињено за ојачање умне снаге ученичке много више него кад се језик учи само онако механички, речнички итд., почем сваки онај који се учи да једну исту мисао искаже на впше страних језика , по законима који владају у ком језику, тај у исто доба задобија чисто јаснији појам о ономе што има да искаже и на тај начин ствара му се у свести стереотипна слика о ономе о чему ;е говор. Од свакога рада који се ради свесно и ме 1 одски може бити само добра ио оне рад којих се то све чини ; па тако и изучавање страних језика начином који се овде излаже може само добрим родом уродити и омилети свакоме, јер онда сваки увиђа да не троши време и труд узалуд, него да му се све стоструко награђује и накнађује. Страни језици отпочињу се учити у Немачкој четврте године школовања , и то нрво с француским. Граматике којима се служе махом су израђене по методи аналитичко-синтетичкој. Испрва се учи врло мало речи и омањих простих реченица, а свему томе даје живота сам наставник правећи од датог материјала разним комбинацнјама сијасет реченица потребних у друштвеном саобраћају и за школску потребу. За тим се поступно уче неки нови грама■гички облици, учи се мењање пменица , како

се прави множина, уче се ступњи поређења у придева, учи се глагол помоћни, уче се правилни и најпосле неправилни глаголи. Уопште је признаго, да је потребан течај од четири године да се пређе све ово, па толико се времена и предаје овај језик. У ;:ето доба по себи се разуме, да треба ирећи и неке ствари из синтаксе. Још од првих реченица ученицама треба да је јасно главно правило где која реч има доћи, а доцнпје треба да се све боље и боље упознаду с тиме. Учење граматике развија се све више из разреда у разред , а испрва се свакад понови оно пгго се раније прешло. У другом (шестом) рдзреду треба да се граматика сасвим доврши. Зарад примене граматичких и синтактичних правила, као и зарад јачег утврђења у ономе што се учи , ученице преводе усмено и писменос немачког на француски, дакле с матерњега језикл на туђи, јер у таком само раду огледа се да ли се доиста зна било од граматике било од синтаксе оно што се може бити с тешком муком и шаблонски учило. На изменце се задају задаци који се у школи само прииреме а код куће довошују, а исто тако и „изненадни" задаци у школи под надзором наставниковим. Овда онда диктује се по што год зарад вежбања у нравопису. У најстаријем разреду долази се већ до те способности да свака ученица преводи на Француски језик чланке класичких писаца немачких, а на крај краја, покушавају се ученице и у самосталним радовима , т. ј. пишу писма, приче, израђуј ' описе разних ствари, животиња, биљака итд. из памети, не угледајући се ни на књигу ни на оно што су училе у школи. У нижим разредима има у свакој граматици довољно материјала за превођење с Францускога на немачки, доцније долазе на ред збирчице (читанке) удешене за сваки узраст; и тако читају се читава дела којега одличнијег писца , н. пр. позоришна дела класичка или романтичка. Многа дела која у свима својим деловима нису за школу удешена су на овај начин као што треба за школску нотребу. У старијим разреднма служе се на не-