Просветни гласник

524

ВПШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКО.Ј

у другој години учења, германске легенде и нсторијске слике из средњега века. У трећој години прелазиле би се ириче из новије историје. Четврте године учила би се немачка историја и ту би било прилике да се доведе у евезу опо што је дотле учсно, а после тога по пово би дошла — у течају од три године ~ историја старог и средњег века и новијега времена. V Земљоиис се предаје скоро онако исто као и по другим средњим школама. Као што су средства којима се служе наставници у предавању овога предмета поетала опште добро, нарочито у напреднијим земљама, тако су исто и методе нрешле из једне школе у другу и данас нема никакве разлике у том погледу. Међу тим у женским тнколама мора особити обзир и ту да влада. Шенским школама просто на просто није потребан онај силан статистички материјал који се налази у учебницима и оно засипање којекаквим именима, цифрама и т. д.; то је терет залишан за женску дечију памет. Пажња женске деце може се изазвати само тако, ако наставнику пође за руком да им у занимљивим сликама износи све оне природне услове земљине површине који владају у којем крају света и да им на очигледан начин представи одношај који постоји између геограФског положаја, земљишиих услова, између климе и између живота човечијега. На свима ступњима ове наставе отпочиње се прво с оним што је најближе, на се после иде све даље и шире. У основним разредима учи се дакле прво свој завичај, и ту се ирипрема све што треба за изучавање геограФије. Почиње се с тиме, што се ученице упознавају са собом у којој се уче, са школском зградом, местом око школе, с путем којим се иде у школу, па после ирелази се на цело место рођења и на његову околину. Доцније долази на ред округ, покрајина, цела Иемачка. Планински ланци, сувоземни и водени путови воде ученице даље и на тај начин чине прелаз ка другим земљама. Изучавајући делове света ван Јевропе доводе се деца до тога да замишл.ају

земљу као целину, као куглу. Међу тим, по самој природи својој, космограФија долази на послетку, т. ј. у првом (иајстаријем) разреду. Осим великих мапа обешених по зидовима у школи, наставник се мора да служи у предавању земљописа и великом таблом школском цртајући на њој онако у крупним потезима, како би у исто време и све ученице могле за њим цртати то исто - геограФске контуре, и то колико је могуће кредом у разиим бојама. Прецртавање и прерађивање мапа избегава се што се више може, јер односи мпого времена. Осим карата, служе се у школи сликама од разних светских вароши и нредела, те је тако настава живља и занимљивија. VI 0 настави из зрироднх наука у випјим женским школама било је највише разговора на седмом општем скупу наставника виших женских школа у Немачкој, који је држан у Брунсвику. У већини школа, које су се иначе потпуно развиле као што треба, нема готово ни једног од оних услова што је на том скупу изнет и изложен. Настава отпочиње доста рано, још у основиим разредима. Први радови који се предузимљу и који се сматрају уједио као ириправа за ову наставу, то су они исти предмети који се узимљу и објашњавају у очигледној настави. У нижим и средњим разредима учи се, лети, ботаника, а зими, зоологија. .Тестаственица се завршује антропологијом, а течај из хигијене онако као у Француској. И овде се полази од онога што се налази у дечијој околиии, као што смо видели и код земљописа. У школу се доносе биљке које расту у месту у коме је школа и доносе се онако како изгледају у свом природном стању. Развијеније животиње узимају се такође из околине, но од њих се или доносе слике и ш напуњени екземплари, па се сво објашњава тачно, пошто се најире начини кратак увод који ће у једно бити као неки конац који ће се кроз цело предавање провлачити ; или, што је још боље, ученице се руководе те саме изнала е на биљкама и животињама знаке који су од већег значаја. Мало доцније иза локал-