Просветни гласник

Ш1ШЕ ЖЕНСКЕ

них иредставника бм.вака и животиња нижу се странс ирсте; ма.10 по ма.10 склапају се групе од оних егземнлара кој.) су сродни, и најпосјс долази се до системе, с којом се ученице најносле унознају. У неким крајевима ностоји у свакој вароши ботаничка башта, па се из те баштс добијају све биљке којс су кад иотребне у школи. Где тога нема. тамо има нарочитих скупљача, који се брпну за набавку нотребних биљака, онако како се јављају према добу годипе. Где и тога пема, ту се помажу тако што ученице саме доносе из својих башта оно што имају или одакле могу, н. нр. из поља кад иду у шетњу и т. д. У школама које се подижу ио новијем начину има свуда по једно нарче земље које је намењено искључиво за подизање разних биљака. У предавањима јасно се исгиче у колико човек зависи од ириродс и какав је одиос између њсга п природе. Нарочита сс нажња поклања културним биљкама, а тако н сгему ономе из света биљног и животињског од чега би човек могао да страда и.ш иначе каку штету да поднесе. Врло мало има школа у којима се предаје још и геологија и минералогија. Ретко је наћи школа у којима би се предавање јестаственице продужавало до старијих разреда. Ту се, место јестаственице, предаје Физика и хемија. Избор наставног магеријала унравља се према употреби коју налази у човечијем животу и према потреби да се објашњавају природне иојаве које се дешавају тако рећи сваки дан. Свако се предавање отпочиње с опитом и ослања на оиит, па пз посматрања како се појава дешава нзводи се њен закон. У свакој школи има Физикални кабинет и омањи лабораторијум за хемијске радње, те се тиме настава знатно олакшава. VII Од лттематичких иаука не може се богзна шта ирелазти у вишим ж нским школама; али и оно што се од тога предаје, мора сс прелазнтн с вслнком нажњом, јср ова грана

).1Е У ИЕМАЧКОЈ О наставе обично се не допада баш толико младпм девојкама. Међу гим нико не може порећи ни за нчонску школу огромну важиост ове гране насгаве, која више но икоја друга всжба и јача способност размншљања, не рачунајући што је рачунска сгрука и у нракгичном животу тако преко потрсбна. Што се методе тиче, и ту нема пикаквс разлике, јер се рачунска струка предаје обично опако исто као и у мушким школама. Само се у женским школама непрестано всжбају ученице , почевши од најншких разреда, у усмспом рачунању оиолико исто колико и у писменом, а у задавању задатака с копкреттним бројевима бирају се нарочито задаци из практичног живота и круга рада који нрипада женској страни. С разломцима сс отиочиње још пзрана, а завршује иајдоцније у четвртом разреду. У вишим разредима уче се још и основи алгебре, једплчине првога ступња и извлачеље квадратпог и кубног корсна. На послетку долазе задаци из геометрије, израчуиавање површииа и тела. VIII Писање се учи обично од најнижег па до чствртог разреда. Да не би примена ове важне гране насгаве ослабила у старијим разредима, где се отиочиње писатп много више но у нижим разредима, прегледају се свешчице ученичке од времена на време и наставник краснописа бележи све погрешке које опази у иисању. Кад која ученица немарљиво пише, онда јој се, осим школе, задају краснописне задаће које мора да ради и код куће. Ова настава пије баш тако лака у немачким школама, јер ученпцс морају да уче две врсте различнога рукописа; за то се у немачким школама и неналази толико много ђака који умеју да пишу латиницом леио н допадљнво. У свима ступњима ова се настава предаје као разредна настава, т. ј. као настава коју сви раде у један мах, сложно и тачно, а не сваки за се, како може и како хоће. Наставпик паппше па вслпкој цриој таблн школској

\ 1