Просветни гласник

526

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

она слова или речи које ученице имају да пишу, а ученице се угледају на те прегледалице па пишу тако исто. IX На исти начин предаје се и Цртање, само је укинуто просто прегледање с модела или прегледалица. И овде ученице раде само по једном моделу који се тако намести да га све виде, а наставник објашњава што на њему треба, или сам црта оно што је одредио за који час или задатак. Дуго се и врло често вежбају ученице у цртању правилних об.шка као : троуглова, четвороуглова, нолигона, кругова, елипса, а доцније и правилних тела, као : коцака, пирамида, кугала, цилиндара, купа итд., или других слика изведених у свима врстама орнамената у равнини или помоћу перспектпве у разним сликама тела. Тек у најстаријим разредима развија се лични таленат, те се онда дају ученицама радови према њиховим особитим наклоностима, али ипак све једнако се пази да се не ради по ирегледалицама (копијама). . X Настава из Музике састоји се само у певању, а главиа је цел. за којом се тежи да се увећа и управи као што ваља задовољство које омладина налази у певању, да се образује слух и да се развије глас. Јако се нази на држање тела, на кретања усга, на удисање итд. У почетку се предузимљу вежбања која се тичу само тога да се слух извежба као што треба. Кад се ученице довољно извеЈ^бају те умеју да читају ноте, онда се као наставмо средство употребљава табла школска а после збирке црквених, народних и вештачких песама. Ученице се вежбају да певају у два и три гласа, чим дођу до способности да то разумеју и умеју. Иначе се сваки комад, ма био и најпростији, објасни као што треба ученица.ча, пре но што га почну учити да певају, и то бива свестраном и брижљивом анализом. Ова се настава завршује онштим објашњењем хомофоних и полифоних облика, а тако исто и објашњавањем највећих гласовних облика.

У великим школама сваки се разред учи певању обашка; а у мањим школама саставља се више разреда у једно. Наставник се служи виолином, врло ретко гласовиром, и тако прати ученичко певање. XI Гимнастици је задатак да извежба тело и да навикне децу на прикладна кретања. Женској гимнастици није толико задаћа да развија снагу, колико да у свима разредима у којима се предаје извежба дечије тело тако да се креће лако, лепо и прикладно. У неким школама отпочпњу се радити телесна вежбања још у најмлађим разредима, а у већини виших женских школа тек од треће године учења. XII Ручни радови женсии свуда се предају по методи г-ђице ШаленФелдове , а по тој методи настава је у сваком разреду заједничка, а не да свако дете ради за се како хоће и може. Цео разред ради један исти посао, који се на табли школској објасни како се отпочиње и како се даље ради. Из свију школа немачких избачен је стари начин , по коме је свака ученица радила оно што се њој или њеној матери хтело или што је кад за коју потребу било најпрече. По том старом начину наставница је само узалуд расипала своју снагу, а што се тиче успеха наставе, тај је изложен био свакад највећој опасности. Данас пак, по новој методи, ова настава из женског ручног рада задобила је свој прави педагошки значај, и ко је само једном видео ресултате њене, тај неће никад тврдити , да је немогуће ову грану наставе удесити тако да буде заједничка, т. ј. да се као и свака друга настава тиче целе школе, а не једне по једне ученице. Тај је начин свуда, у свакој грани наставе осуђен, па — разуме се — није се могао до века задржати само код женских ручних радова, који су до скора доиста били тако занемарени, да се слободно могло пре рећи да су се на часовима одређеним за те радове деца учила не да раде као што ваља, него да се навикавају како се у итколи може седети и беспосличити. С.