Просветни гласник

НАУЧНА ХРОНИКА

И тако дакле Физиологија признаје да се мреж ■ њача може усавршити у осетљивости спрам боја. Магнус вели, да он има основа да мисли, да ће се у будуће осетљивост спрам боја толико усавршавати, да ће напш потомци видети ултра љубичасте боје онако исто као што ми видимо жуте или зелене. Наши потомци ће можда видети неку особиту боју онде где наше очи не виде ништа. То постепено прогресивно развиће осетљивости спрам боја показује иам јасно да то чуло још није достигло крајњу мету свога развића и да њега чекају још многа усавршавања. Та поставка Магнусова има врло велики научан значај. Има један закон кога Хекел назива законом напретка, законом прогреса. У свету ништа не остаје на једном месту. Све иде у напред, све се развија. Историја целог органског света, историја целог чо вештва није ништа друго него историја напретка. Сваки живи створ непрестано трпи многе измене а те су измене тако мале и незнатне, да се на првп поглед не могу познати. Но кад се после дугог развића сравни почетни и крајни члан, онда се тек види колика је велика промена извршена. Нико не може да тврди да смо достигли последњу границу развића, цео се наш организам разввја и у савршава, а то нам сведоче сва она дата на која смо се у овом чланку позвали. Истина ми смо овде изложили само развиКе мрежњаче, али то је узето само зато што су и неотице обележени поједини подаци о том органу, а ти нам подаци врло добро представљају саму ствар. 11о у исти мах не може се узети да то вреди само за око. Јер заиста док се један део на човечијем телу усавршава, дотле не могу они други остати у првобитном стању, него се они више или мање усавршавају. Нема сумње, кад се почне озбиљније изучавати та наука о човечијем развићу, да ће се оида наћи многи подаци који ће ићи на руку иоложено] теорији о напредоваљу човечијег организма. * Познато ће бити нашим читаоцима шта је то алкохол. Он се у обичном животу зове шпиритус, и од њега зависи јачина свију шпиритуозних пића, као што су ракија , вино и т. д. Зна се да се он добија из свију оних тела којима је главни оаставни део скроб или штирак, који пошто пређе најпре у шећер прелази и у алкохол. На томе се оонива добијање алкохола из кромпира, кукуруза, где има кного скроба, а такође из грожђа и разног воћа где има нарочито доста шећера. Један хемичар по имену Минц занимао се у носледње време да нађе да ли се алкохол налази у природи слободан, и ако се налази где га има и у којим

тенима У своме испитивању које ћемо сад показати дошао је до резултата, да алкохода има у иелој природи : у земљи, у води, (у морима, рекама, кишницн, снегу и т. д.) и у атмосФери, куда долази у < лед распада разних органских матернја, од прилике онако исто као и у нашим казаннма у којима печемо алкохол. Пошто је дознао да га има, свуда гледао је још да нађе колико га где има, и нашао је да га има у врло малим количннама, једва износи који милијонити део занремине те течпости или тела из кога се вади. Вредно је да упознамо читаоце са начином којим се Минц служио да пронађе тако незнатне количине алкохола Он је \зео 15 до 20 литара снежне воде, кишнице, морске, речне воде, у опште оне воде коју је хтео да испита, иа је насуо у један суд који је носле за) ревао и из кога ће та вода, а и алкохол у њој дестилисати. Пару од те воде проводио је кроз једну дугачку цев савијену као сгшрала, у којој се она лздила и згушњавала. Алкохол испарава на нижој температури но вода, пре по што почне вода да испарава и ту прву пару згуснуту хватао је у један суд. Да би испаравао само алкохол или што је могуће мање воде, он је суд са водом загревао врло поступно и кад је добио 100 до 150 грама дестилата, он је зауставио даље дестилиса'1>е. У том дестилату који је први ухваћен садржи се цела количина алкохола која је била у првобитној течности. Но како ту још има и воде, то је он овај дестилат поново дестилисао. И сад је у ирвом почетку загревања испаравао готово сав алкохол, зато је Минц кад је од овог другог дестилата добио 5 до 6 грама, одма зауставио даље дестилисање. Да би се уверио да ли у овом дестилату има алкохола послужио се овом хемијском реакциом. Он је тој течности додао мало раствора јода и соде. Ако у некој течности има алкохола, он ће поред јода и соде правити кристално тело јодоФорм, а ако алкохола нема, онда неће настунити никакав хемијоки процес. И Минц је заиста у тој смеши добио кристале јодоФорма, што је био сигуран знак да је ту било алкохола. Но ири експериментисању увек је бољс испитати саму ствар и с друге стране. Тако је радио и Мннц. Он је у истом апарату загревао хемијски чисту воду и кад је гом дестилату додао јода и соде није добио никакве кристале. Дакле у тој хемијски чистој водп није било алкохола а у оној првој било га је. Најзад да би дознао колико има у кишници и другим водама алкохола, оп је узео 15 литара чисте воде па је у њу насуо 15 милиграма алкохола или другим речима, један милионити део. И кад је сад ову смешу помешао са раствором јода и соде добио је од јодоФорма оиаке исте кристале као и мало час од нриродних