Просветни гласник

67*

ХРОНИКА

531

нашљи ступан. и да је и дан данас код некнх људи на путу свог усавршдвања Далтониста нма врло много међу Европцима. Да бп потпуно разумели шта се разуме под том речи далтонизам, да наведемо како је осећао боје сам Физичар Далтон по коме је та особина очију добила то име. Оп вели: У место седам боја у спектру, ја видим само три : жуту, плаву н пурпурну; моја жута боја меша се са црвеном, нерапџастом, жутом и зеленом. Моја плава боја тако се меша са пурпурном да пх ја готово не разликујем. Опај део спектра што се зове црвен мени се чиии да се једва разлтсује од сепке плп од потпуног мрака. Жута, неранцаста и зелена боја за мено су једна иста боја. и ја их оиет разликујем само по степену јачине и иптензивности.« Подробпије је изпео опис далтонизма други један далтониста. ') »Увек ми је тешко било да разликујем боје једну од друге. Од раног детињствч, од како сам сазнао за живот па све доеад (сад ми је 27 год.), ја сам свагда грешио у бојама. Врло често ми се дешавало да помешам отворену жуту боју са црвеном, зелену и отворепо плаву са затворено плавом. Кад сам впше боја дужс посматрао, тако сам их међу собом мешао да их нисам могао разликовати ; тако иа пример отворсно жуту боју мешао сам еа смвом, огворено плаву са л.убичастом, отвореио љубичасту са ружичастом, отворено ружпчасту са сивом. еиву еа отворено зелепом и белом.« »Да би се још боље уверили о свему томе прилажем, вели писац, осам листа разно обојенс артије. На једној страни од тих артија мој један познаник, који је умео добро да разликује боје написао је плајвазом боју те хартије, на другој страни и не знајући шта је ои написао, пиеао сам ја боје које сам на тим артијама опазио. Кад сам сравнио његове натписе сч мојима тек сам онда увиде« како слабо разликујем боје. Ево шта сам нашао: љубичасту боју ја сам означио са плаиетном ; боја црвена изгледала ми је жута, сива — бела, а затворено плава као отаорепо плава. Само сам две боје погодпо : жуту и ружичасту.« »Сад да вам покажем још неке податке о моме виђељу. Небо пазивам плаветпим само зато, што сам ту реч чуо од других ; међу тим мени небо не изгледа плаветно него сиво, трава и лишће на сунчавом дану изгледају ми црвепи а поред ватре сасвим зелени. У осталом норед ватре врло често мешам зелену боју са плаветном, исто тако има много боја, које ја не разликујем и врло често их мешнм. Тако н. пр. боје затворено црвена, љубичаста и плавкаста за мене су Једна т ) „Слоио" Нови воиросг стр. 143. св. за Јануар 1819.

иста боја: ружичаста или црвена боје мрке; боју дима, воде, миша, никако не могу да разликујем једну од друге: затворено плава чоја изгледа ми сасвим црна.« >, Најлосле још једну важну ствар: дуга се свима показује у разним бојама и каже се да су у њој све оне боје, којих има и у спектру ; међу тим ја на дузи видим само дие боје — плаветну и жуту.« Да наиоменемо да има и таких далтониста, који пе само мешају једну боју са другом и не виде по коју од њих, него пх ннкако не осећају. Таквим људима се цео свет н сие разне боје иредстављају само двојако: бело или црно. Тај недостатак ока зове се ахроматопсија и сада је врло редак, али се некада много чешће јављао. Завршујући о овој стварп да ноставимо још једпо питање, које је поставно Магнус. Изложивши свој назор о развићу чула осетљивости спрам боја, он иита да ли се довршпло развиће осетљивости спрам боја ? Зна се да сиектар ни са једие стране није строгом границом ограничен; прелази од црвене боје с једпе стране и љубичасте с друге у црну боју јесу сасвим постуини. Како се на видљивим зрацима спектра опажају разне фнзпчко и хемиске особине, истс те особине опажају се и на оним невидљивим зрацима што долазе иза црвене и љубичасте боје. Они невидљиви зраци што леже ша црвене боје, тако названи пултра црвени« зраци, показују много већи степен топлоте ио ма који од осталих зракова. На против невидљиви зраца иза л>убичасте боје, тако названи ®ултраљубичастн« зраци, имају врло слабо топлотно дејство, али врло јако дејствују хемиски и разлажу нека Јодна и хлорна једин.ења, Хелмхолцу је испало за руком, ха помоћу двојних призама види и оне зраке што су у тамном пољу иза љубичасте боје, и на њега је та боја произвела упечатак сиво плаветне боје. »И тако вели Бернштајн, очи су осетљиве само до неког степена сирам светлосних таласа. Видели смо да се све боје разликују само по дужини таласа и брзини таласања етерз. Иза црвене боје долазе таласи дужи, који трепере спорије, њих око не види. Исто тако иза л.убичасте боје долазе таласи много краћи, и тренере много брже но ма која друга боја, те с гога око ни њих не види. Дакле паша мрежљача осећа само оне светлости од средње дужине таласке, а она треперен.^ 1 ко.|а су већа или мања, очи не виде. Но можемо узети да ће некад код људи бити таке очи, које неће ви дети само средину спектра као ми, него и оне зраке што су иза црвене и љубичасте боје. Врло сигурно може се узети да наши потомци неће за оно исто казати да је бело, зашто ми кажемо, и то тим пре што се не мења само Физиолошка особина ока, него што ни сунце иа и његова светлост неће остати непроменљивп на свагда.