Просветни гласник
72*
ЈАВНА НАСТАВА С КРАЉЕВИНИ ЧЕШКОЈ
571
било у почетку ученика Чеха далеко више но Немаца ; Године 1860. 2003 Чеха а 974 Немада а „ 1882. 2471 „ а 2489 већ се изравњао. Држава је издржавала од 11 немач. реалака 5, а од 8 Чешких 3. На 6 немач. реалака издато је 176.827 ®ор. а на 3 чешке . . ... 100.380 ,, Дакле и ту ее и дан данас не види да је равноправност извршена, јер се више немачких реалака издржава ,но чешких. Распоред предмета и часова на- поједине разреде може се из ове таблице видети ; која, представља сажо норму за све реалке. Обавезни план оставља свакој реалној гаколи: да домете друге предмете, које за важне сматра. Тако се свуд и архитектура додаје. Уз ®изику се учи механика а уз геометрију , деекриптивна и аналитичка геометрија. Даље је свуд свакој гаколи остављено важно право: да се појединим предметима може већи број часова одредити или необавезни предмети додати. Но за сваки је предмет прописан нрограм : као минимум и тога се морају све школе придржавати. В Осим реалака и гинназија иша још Школа за средњу иаставу: I. Школа за иољску иривреду. 1875 је било свега 2, и то у Рабињу Чегака еа 3 учитеља и 100 ученика; трогаак : 9.100 ®ор. и у Рајхенбе)>гу, немачка, која ее делила на нижу и вишу школу. * Остављепо је унрави и нроФесорском савегу, да одреде број часова. У том случају отиада енглески језик.
1870 год. било је таких школа : 1. Близу Руднице е 2 разреда, 9 учитеља и 34 ученика, год. трогаак 4000 ®ор. 2. У Хрудиму е 2 разреда, 9 учитеља, 50 ученика, год. трогаак 9400 ф .ор. 3. 4 5. у варогаима IIисеку Беношову, Елатову државним трогаком 1874 год. установљене. 6. Таборска гакола основана о трошку чешке краљевине — чисто земаљска установа с 2 разреда, 13 учитеља, и 78 ученика, издато је 18.800 Форината. Из државног буџета не троши се на таке школе нигата осим земље. — Земљеде <ским школама ваља још додати : Томолошку школу у Троји близу Прага, која се занима еамо гајењем и неговањем благородног воћа. И ова се школа издржава из земаљеког приреза. Све су ове школе интернати и ученици се практично вежбају у свима пољским радовима. На послетку не смем изосгавити шумарску школу у Бели : ^еГбвшапет — рок 2 године — 4 учитеља, а број ученика 74. II. Занатлијске школе. Налазиле еу се 1872 године у Прагу, Јиндриховом Грчцу, у Турнови и у Рајхенбергу, у државном буџету за ову 1882 годину налазимо помоћ следећим специјалним занатлијским школама, и то из целокупног државног буџета свију у Бечком већу заступљених земаља : I. државна занатлијска школа у Прагу 19.000 ф. 2. „ „ „ у Плзни 40.800 „ 3. школа за цртање у Прагу 7.765 „ 4. државне занатлијске школе за унапређење заната 24.200 ф. 5. Стручне школе за ткање у Ашу 2.750 ф. у Ушти 1.500 — у Хохенелбе 1.530 — у Хумнолецу 500 — у Новој Бистрици 1.045 у Полички 1.155 — у Рајхенбергу 5.290 у Рохлицу 940 — у Штаркенбаху 1.155 у Румбургу 4.260 — у Шлукенави 1.890 у Шенлинде 1.540 — у Штаркштату 1,345 у Варнедоршу 3.540 — у Хрудиму 1.800 Свега 30.340 6. За школу, у којој се учи разна израда дрва : Покђеаг 1)е11 ивдз -8с!ш1е, у 1. Вег^гекћепзМп 3.280 Фор. 2. Грулиху 3825 — 3. Валерну 2.980 — 4 у Хајди 4.680 Свега 14.765 7. Коћ]ес11-8сћи1е : Б1кола за плетива у Кенигесалу близу Прага 1.090 8. Стругарска школа у Тахави 800 9. Школа за сгаклену и металну индустрију у Шенави 5.620 10. Школа за лончарство у Теплицу 4.960 II. Шлосерска школа у Краљев. Грацу 3.760 —
95
Р
А 3 Р Е Д Н
н о
ИМЕ 11РЕДМЕТА
I
II
ш
IV
VI
VII
Н О
Вера ■ •
2
2
2
2
1
,
,
11
Немачки језик земаљскн (не-
обавезно*)
4
3
4
3
3
3
3
23
Фрапцуски језик
5
4
4
3
3
3
з;
25
Енглески језик
—
—
—
—
3
3
3
9
Земљоиис и историја • ■ • •
3
4
4
3
3
3
3
23
Математика и геометрија ■ •
3
3
3
4
5
5
5
28
Природне науке
3
3
—
—
3
2
5!
14
Физикас механиком • • ■ •
—
—
3
8
—
3
А
13
Хемија
—
—
3
3
3
—
9
Геомет. Цртање ■ • ■
3
3
3
3
3
3
18
Дртање слободном руком • -
6
4
4
4
4
2
4
28
Краснопис
1
1
-
—
—!
2
Гимнастика
2
2
2
2
■ ?
2
2
14
Свога ....
29
29
291 30
33
33
33