Просветни гласник

595

Многи су од ученика оеим по селима још и по варошима изостајали доста од школе и кад су били тражени одговарало се , да су они онако од своје воље дали дете у школу и да га за то не мора слати даље кад неће. Да не би овим поједини изигравали школу треба у овим местима да се примепи закон о идењу деце у школу. Многи опет учитељи не уписују у уписницу ученике одмах у почетку школ. године, већ на крају, сигурно за то да их проберу и отгтусте за које им се свиди. Ради контролисања овога, умесно би било препоручити, да се свуда чува по школама и онај списак од ново одређених ђака, кога им шаљу среске власти и да се нигде не пропусти, а да се одмах у почетку школске године ие уведе из овога списка у уписницу сав могући број ђака. Ове опет спискове власти треба из раније да спреме као што је на томе још у месецу Јуну отпочела да ради власт ср. деспотовачког и ношљу их школама на време, а тако исто и децу упуте на време, те се не би дешавало да школе због овога дангубе читав месец Август а негде и више, у Оикирици до 1. Октобра није било ученика у I разреду. За што? 2. Да само министарство набавља и шаље школама шта где и колико треба — в. 3. тач. мог пр. год. извештаја — или да оно бар изради и штампа повремени списак од свега онога, што свака школа треба и мора да има. 0 великој користи и потреби ових спискова нарочито за школе сеоске, сваки ће уверен бити, кад само мало о њима размисли. Па онда ову набавку поверити неком лицу или одредити и нарочито лице у ср. начелству за сав срез, или у окрружном за сав округ и оно Д1 буде одговорно министарству за све оно, у чему би се дознало , да која школа у његовом домашају оскудевз. Тако исто да отклања и све оне сметње, које би стзјале ван учитеља и о којима би се оно кад затреба могло и само лично да увери. Сви издаци за набавке па и за саме оправке појединих школа да се чине из новца прикуплЈвног уз порез из целог среза све дотле, док се јчкол . општине не групишу и боље уреде, као што то у неколико п сада чини начелство среза параћинског. 3. Да се израде детаљни програми за сваки наставни предмет , које да буде сваки учител. дужан потнуно извршити. Овим би се још постигла и једнакост у настави и неспремнији не би лунали главу, шта им и у коликом обиму треба који предмет да обраде, као и да ли ће се оно, што он мисли да треба да учини допасти надзорнику или не и тако губити се у разуверавању и непоуздању у самога себе. Да би они могли овоме још што боље да одговоре, треба да се на основу тих програма израде и

књиге ма то било и конкурсом , чиме би опет били подстрекнути и покренути спремнији а вредни учитељи да се лате писања оваких књига. 4. Да се школска администрација врло неједнако и нетачно води о томе нема сумње. Кака је пак она данас у ствари најбоље се може видети из пр. год. извештаја г. Живојина Симића, штампаног у 14 св. Просветног Гласника стр. 509. за 1881. г. Да би било једнакости и овде преко је потребно , да се и она што правилније и боље уреди. Све оно шго је о томе у напоменутом извештају речено, вреди и за школе у овоме округу. Слажући се опет у свему и са оним што је у њему предложено и ја вемам шта више рећст, до да напоменем, да би требало у интересу наставе и ради олакшице онима који је воде , што пре да се израде и свака шк ла да набави печатане и рубриковане Формуларе за вођење дневника рада одашиљање (експедицију), прозивницу, казиилицу и инвентаре за: књижницу, учила и намештај — све у тврдом повезу. Свака школа има данас неку књигу, у којој се преписују паредбе, што долазе од појединих власти. Нашао сам да се и то иа многим местима не чини, из ког узрока није ми познато. Да би се и овде уштедило у времену а да не буде на штету школе, налазим, да треба и она да се замени са деловодним протоколом, у који би се наредбе само по реду заводиле и заједно с њим храниле у школ. архиви , јер нема више школа без својих ормана. 5. Оној деци, доиста је кратко време учења, коЈа не могу школу даље да наставе, дакле која остављају школу и улазе у живот, за њих је, велим, потребно да се годпне учења повисе и у њима предаје још што више из пољске привреде. Тада бн се за њих могло рећи, да нису у залуд провела време у школи. Земљорадпичка школа, која се има установити у Краљеву, ако се уреди као што треба за наше прилике,. најбоље ће ово расветлити. Још треба и однос школе спрам цркве тачније регулисати. У интересу би школе било , да учитељи не иду бар на вечерњу у очи сваке недеље и празника, којих има на 70 и тако губећи суботом свако после подне издангубе читав месец школског рада. Сад да пређем и на опште нримедбе од којих се једне тичу предавања појединих предмета а друге и самих предмета. I Српски језик. — Читање је у већини школа, тако да се не може бол,е пожелети а и причање прочитаних комада, код неких је само где што механично, врло је мали број оних, у којима деца и не мисле о оном што читају или причају. Код неких мешају се још н врсте речи, најчешће придеви и прилози, а где што се могу чути још и старе одредбе. С тога је 75*