Просветни гласник

596

крајње време да се садашња граматика за ове школе замени с новом потмунијом и богатијом. Писање је на неколико места иравилно читко, и лепо, а на више места опет у свему је обратно. У овом округу има места у којима се говори само романски И/1И и ромински и српски, као: Бобова и Бигреница, Тропоља, Бељајка и Двориште. Први разред у овим школама служи више као приправни за језик, те се у њему и налазп највећи број повторавајућих ђака. Шенске школе у овим местима више би користиле самој ствари. С тога је потребна наредба, да се у ове школе поред ученика уписује што већи број и ученица. Све су школе без штица, словарица и нрегледалица за лепо пиеање , а потребне су, мора се признати бар за оне у којима је број ђака велики. Познато ми је да има штица у књижари браће Јовановића у Панчеву, са поделом гласова у само и сугласнике, а сигурно ће се тамо наћи и израђених словарица и прегледалица. По примеру читанке за I раз. да се израде и оне друге и испуне са самим што научнијим и поучнијим материјалом. Над свима извести таку коректуру да буду изван штампарских и правописних погрешака, као што су у овом садање богате. II Наука хритћанска — учи се у многим школама просто на рамет по књизи , а има места где се она предаје са свим како треба без обзира на књигу, т. ј. уза саму иауку употребљавају се и моралне приче из библије, допуњују, објашњавају и примењују у животу, као: у II р. II одељ., I р. I одељ. I р. ж. у Ћуприји, Плани, Медвеђи, В. Поповићу неким школама у Свилнјенцу и скоро у свима мушким школама у Параћину. Како се овако обрађује, тад од онога што је прописано за први разред не би било мало , да се учи само на српском језику; а у II раз. тек и словенски ако се жели да избегне механизам бар из првог као почетног разреда. III Старо-словенски — у опште узев ученици су га доста добро читали. Но књиге којима се ученици у овоме служе врло су неподесне и многи су ми се од учитеља жалили на ге тешкоће. Веле , да треба да се изради слав. буквар, као што је садањи српски и у комс би поред слов. гласова били и српски. Па онда да се изрмде и читанке једна за други, а друга за трећи и четврти разред. Све да се штампају крупно и са титлама да буде само она за последње разреде. IV Ириродна исгорија, геограФија , Познавање домовине и света , историја Срба и општа како се разнолико предаЈу, може се такође наћи у извештајима пр. год. надзорник.1, као и тс шта овим предме-

тима највише с мета. Преко ов т а већ познатог прећићу, а потрудићу се да изнесем, у колико сам схватио, правилније размештену по разредима грађу ових предмета. С обзиром на утрпане предмете у трећем разреду, а с погледом и на свестраније изучавање предмета и отуда илоднијих резултата, предлажем : а. Да се природна историја отпочне у другом а свакојако заврши у четвртом разреду без одваЈања њених грана као што је то обрађено у почетницама природних наука а размештена грађа у јестаственици Фрачковића за основне школе ; ћ. из ГеограФије да се предаје у III разреду Ераљевина Србија у свези са знатнијим историјским местима и догађајима из најновијег доба. У IV разреду само Европа и балканско иолуострво опет у свези са знатнијим истор. местима и догађајима. Остали делови света да се само покажу у главним цртама на глобу поред претходног наука о њему. '<Кратак наук о глобусу« за српске основне школе, у Панчеву, могао би да послужи као мало руководство. с. Српска историја да ге избаци из III разреда и пренесе у четврти. Општу историју опет изтиснути из овог разреда по оном истом разлогу, по коме је она из IV разреда гимназије пребачена у старије; и (I Познавање домовине и света да се унесе у сва три нижа разреда. У првом да се отиочне познавање са најближим стварима па и природних тела. У другом околина и домовина. У трећем разреду: о странама света, годишњим временима, води, ваздуху, ваздушним појавима, сунцу, месецу, земљи и звездама. V Рачун — у неким школама и данас се могу чути задаће, као апстрактне голе цифре без примера у животу, или су сви од једног калупа, те нимало нису подесни за развиће дечијег мишљења. Изгледа просто као да се не сме да завири у практичне рачунице г. Ст. Поповића за основне школе и отуда одабере множина лепих и разноврсних примера за децу. Најбоље се рачунало: у Медвеђи, у IV р. у Параћину Плани, Д. Мутници, у II, III и IV р. ж. у Ћуприји, В. Поповнћу, I р. I одељ. IV раз. у Свилајинцу, II раз. II одељ. у Параћину. У опште по селима мала је пажња обраћана на рачунање с новим мерама и при рачунању на одређивање цифара по месту, већ само површно с а.има упознавата деца што се требало обратно да ради. Овога је где где било и по варошима. Тако исто негде није рачунато у II раз. по упутству и са именованим бројевима , већ остављано за старији разред. Други опет изоставили писмено рачунање с разломцима у четвртом разреду. — Мњења би био , да се ученици у овом разреду упознају добро само са усме-