Просветни гласник

соо

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА

није ни било, а опет у другим нису могли бити награђени многи врло добри и одлични ђаци, због чега су неки и плакали на испиту. Да сам знао да ћу свуда затећи исту количину књига, ја бих са собом понео све оне књиге, које су нам на испитима претекле, па би их раздао тамо где би затребало. Овде имам још да напоменем, да и ја спадам међу оне људе који сматрају давања награда добрим ученицима као помоћно средство при васпитању. Давањем награда добрим учсницима указује им се нека почаст за њихов рад, а то изазива и у њима пријатна осећања, те чини да се слабији ђаци угледају на боље, а добри да постану још ревноснији. Али да би се наградама постигло оно што се хоће, требало би да се награде сви бољи учсници који доиста заслужују награду, а на против не би требало да се награди ни један елабији ђак који награде не заслужује. Награде не изазивају охолост и сујету, као што неки мисле, јер оне су намењене племенитој цељи да потпомажу врлину, а не порок. Охолост исујета, које су скопчане сапрезирањем других људи, долазе од прецењивања самога себе, а то је погрешно мњење о неким својим уображеним способностима. У Јагодинском округу постоје три школска Фонда: у Медвеђи, Вачини и Багрдану. У Медвеђи је осиован школски фонд 1877 год. У Фонду има 160. динара. Њиме рукује само кмет. У Бачини је основан школски Фонад 14. Јануара 187 5 год. У Фонду има 54 5. гр. и 10 пара чарш. Новац је у Симе М. Савића, а признаница у Тривуна Јовановића. Осим тога дужни су овом Фонду по 6. динара : исти Тривун Јовановић (за звонце) и Ива Филиповић. У Багрдану има завештање Михаила Марковића, који је оставио тамошњој школи 120. динара. Али тај се новац још налази код масалног судије суда округа ћупријског. Ови фондови као да и не постоје, јер ученици немају од њих никакве помоћи и ако и даље остану у рукама појединаца, могли би лако пропасти. За то сам препоручио да се у поменута три села образује по један одбор од три лица, и да они у напред рукују овим новцима. У предавању предмета учитељи су се придржавали распореда од 17. Септ. 1871 год. бр. 4438. Шта је у којој школи од прописаних предмета или партија изостављено, изложио сам и прилогу под г. Понајвише

су изостављене заповести Божије у I. р. и римске цифре V III. Цео земљопис Балканског полуострва није се ни у једној школи учио, због тога што немају потребне мапе, већ се у неким школама још служе Дежадерновом мапом од 18 53. год. Овде морам да напоменем, да наши учитељи обраћају већу пажњу на количину него ли на каквоћу знања. Пропиеани предмети уче се без икакпе практичке примене. При изучавању предмета који су не само научни већ у исто време и васпитни, као што су наука хришћанска и историја српска и општа, не обраћа се довољна пажња и на образовање воље, т. ј. 1.) на хришћански мпрал или на морално релиђиозно васпитање, а то је наравствено васпитање на основу релиђиозности, и 2.) иа образонање племенита карактера изучавањем узоритих примера из историје. Осим тога наука се хришћанска учи понајвише механички. Истина, ту има и таквих партија које треба учити на памет, као што су молитве, заповести Божије, символ вере и т. д. и то није хрђаво, јер се у исто време вежба и пам1;ење, а не само разум; али све остало, што се не мора учити на памет, као што су објашњења, приче и т. д. требало би исказивати својим властитим речима, а не речима запамћеним из књиге. Томе механизму доста су криве и ручне књижице, које су написапе у питањима и одговорима. Историја и земљопис не предају се у свези међу собом; тако, ако ученик покаже на мапи какво исторпјско место, не зна да исприча, шта се знаменито десило на том месту или обрнуто, ако говори о кмквом важном историјском догађају, а он не зна да покаже на карти, где се то десило. Из опгптег земљописа и историје ученици су доста слабо одговарали, а то долази и отуд, што им и сами учитељи немају довољно спреме за те предмете. Задатци из рачуна сасвим су сбични, и њима се не вежба довољно моћ мишљења. Српска граматика предаје се са свим погрешно, по књижици коју би требало избацити из школе. Остали пердмети предају се мало боље. 14 Јула 1882 год. У Крагујевцу 110низпи -рМ. рЕРБЕРОВИЋ проф.