Просветни гласник

584

ЗАПИСНИК ГЛ АВНОГ ПРОСВЕТНОГ СВЕТА А

V Прочитани су реФерати г. Свет. Николајевића и г. Настаса Петровића о Француској граматицн и читанцп од Ш. Арена. Г. Нико.чајевић реФерише у исто време и о речнику француско -српском од Н. Петровића. Пошго су прочитани реФерати, који су за то, да се ова граматика и читанка не прештампавају, повела се реч у Савету о овим књигама. Била су два мишљења о француској граматици. По мишљењу једних доиста је неудесно наиисана ова књига, има и погрешака није потпуна, јер нема синтаксе. Па према свему држе да је ваља са свим избрисати из школских књига, п боље је диктовати, него њу преиоручити за школску књигу. Друго је мишлење блаже. Они који су овог мишљења, наводили су како је ова књижица штампана још онда, кад се Француски језик предавао у II разреду гимназије, она је доста добро послужила за време у недостатку боље књиге, а и они држе, да више не одговара садашњој потреби, па је не треба више прештампавати овакву каква је; али с обзиро.ч на го, што је тешко и незгодно ђацима писати такве предмете у срсдњим школама, јер се догађају врло крунне погрешке при бележењу, а преписујући задатке и правила с табле и по диктовању губи се много времена, а и опет погрешно, у ком случају више се има штете него користи. Па за то препоручују, да се ова књига задржи као ручна књига, ако је има већ штампане, докле се боља не изради, држећи да је много лакше и нробитачније исправити неке погрешке и додати што нема, него писати цео предмет. „Глакнои Просветном Савету Главни Просветни Савет изволео је одредити ме да прегледам »Француску граматику« и Француску читанку за гимназије, од г. проФ. Арена и I део Франц. рачника од г. проф. Настаоа Петровића, па да му поднесем своје мишљење, да ли се те књиге могу прештампати за школску употребу таке каке су или би их требало поправити. Ја ћу бити слободан да у кратко кажем своје мишљење о тим књигама по реду: 1. Француска граматика од Шарла Арена и ако је штампана за школску потребу одавна је из школе истурена, колико ми је познато њом се не служе ни у београдској, ни у крагујевачкој гимназији и мислим да су г. г. наставпици имали пуно разлога да се њом не служе. И ако је илан књиге у неколико добро размишљен, он није добро изведен и књига има толико оскудица и мана, да ћс сваком проФесору, који је одан свом позивј и који искрено жели да његова деца што науче, бити некорисна. Довољио ће бити ако само главније мане те књиге напоменем.

Г. писац као што се из иредговора види, био је намеран да напише још и други део, у ком би била пзложена синташка правила и на сву прилику резервисао је за тај други део, да побележи многе особипе које иду уз науку о облицима. На жалост оп још није написао тај други део те му јс тако остала врло непотпуна наука о об.ицима. Та се непотпуност види код правила о употреби предлога Ле и заменице еп; код помоћиих глагола ашгг и е1ге, где се не наводн ни једна особина њихова у склопу реченица; код правила о ироизвођењу времена, где о некојим глаголима (н. пр. о опим што се свршују на еег као зирр1еег, ргегеег, а§теег итд.) и о некојии облицима (нир. ргезеЉ тс!и од ег у смислу упитном, или 3 лпце множ. ргев, шсИо од глагола на еуоо1 итд.) нема ни спомена. У школској књизи маого би корисније било да после сваког правила долазе примери за та правила, па изузетци и примери за изузетке, а у Француској граматици Арена после читаве групе правила и изузетака долазе »теме« и »аиликације« које и тако метуте нису довољне ни сретно пробране. Примери се дају ла се працило упамти, а код г. Арена ђак ће често заборавити оно з&што су' примери кад дође на приме^е. Тако нпр. по н.еговој граматици ђак мора најпре утувити сва четири обрасца правилног глаголског мењгња, па ће истом онда наићи на правила, изузећа и апликације. А много би удесније за иамтење било кад би после сваког обрасца долазили иримери и правила која се на њ односе. У одељку о глаголима нема говора ни примера како се граде и мењају упитни облици? а међутим у граматици има говора о стварима сасма непотребним. Нашто нпр. правила о комапаративима кад у Францеском језику придеви за више степене немају каквих специјалних окончења ? Зашто делити глаголе на »истинито безличне« и »случајно безличне«. Онде где је говор о предлозима метуте су у једну групу и реченице које нису предлози. У школским књигама треба писање да је јасно и просто, а у граматици г Ареновој често се може пожелпти више Јасности. Осим тога термини граматички нешто су неудесни, и гребало би — по мом мишљењу — да се у свима граматикама, које се у школама употребљавају за различне језике, налазе једни исти називи делова говора. После свега тога ја мислим да »Францеска граматика« од г. Арена пе одговара потреби наших средњих школа и да је неби требало препечатарати. 11 ајбол.е би било да се напише нова ручиа књига за учење францеског језика у гимназијама и да се тај посао повери (ма на који начин било) човеку који је предавао тај предмет у средњим школама. Том писцу била