Просветни гласник

ЗАПИОНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

583

стереометрију, у којој поново говори о тим истим тслима. После таквог увода долазе : облици у равнини (планиметрија). Код паралелних линија писац вели : да оне имају »исти прлвац«. То је погрешно, јер једнак и исти не значи једпо јесто. И сам Ф. Ријт, на кога се гшсац у предговору позива обраћа нарочито пажњу на то баш код паралелних линија : да паралелне линије немају исти већ једник правац. 1 Код углова добивени.ч пресеком две праве трансверзалом писац разликује само двојаке углове : »супротне и наизменичне«. Па и ту супротне углове узима посве погрешпо. Оно, што су у истини идговарајуКи (кореспондујући) углови, то оп пазива »супротни', а за праве супротне углове и нема никаква назипа. Израчунавање збира углова у мнегоуглима, као и велнчине углова н лукова што о \говавају тетивама уписаних многоуглова, било би за основне школе писве излишно. У место тога бол.е би учинио писац, да је изложио пракгичне конструкције уписаних и огшсаних многоуглова, и да је обратио мало већу пажп у бар на најпотребније конструкције. У одељку, где се из рачунавају површине, нзлишно је » сравниване илоча с обимом « а за децу је много и рано прелазити још и Ђиитагорево аравило«, и то у онако доволно необјашњеном облику. Распоред материјала у равној геометрији без пужде је испреметан. Одмах после углова прелазн се круг и његове линије, луци, »концентрични и ексцеатрични« кругови, а после тек долази троугао, четвороугао и т. д. Да је постанак лука и круга доведсн у свезу с постанком угла, кад већ одиста и постоји међу њима велика узајамност, имало би смисла, овако не Послс многоуглова опет засебно прелази на криве линије : елипсу, овал, параболу. Задаци су му добри и практични. Оамо је погрешка, што писац само ређа задатке без објашњења о раду. Добро би учинио, да је по који задатак и сам решио, нарочито задатке, који би за децу билп за плетенији и тежи, (н. пр. код кружних задатака). На други део : »облици и простори« (стереометрија) поклањао је писац мање методичке пажње. С најпотребнијпх појмова о правим и равнинама у простору, који му се састоје у ређању извесног броја деФиниција и реченица, прелази на тела геометријска и то најпре на Ђправилне аолиедрел Ту се доказује збиром углова на рогљу, да их не може бити више од иет ! Мислим, да је ово сувише много за децу основних школа. За тим се прелази призма, пирамида, облица, купа и лопта, и израчунавање површина и запремина код 1 Р1аште1пе V. 1)г. Б\ КеШ, 1881. стр. 177.

њих На ш т о је писац ређао чак и она правила о израчунавању купине запремипе, кад их не изводи. и кад их деца не могу никако разумети ? Говсрећи о призми и «цилиндру« вели : »Кад се нека Фигура паралелно са самом собом иокреће, добија се ииризма«, и »прав цилиндар добија се, кад сс правоугаоник окреће око једне његове стране, док не дође опет у првобитни положај.« Сем тога, казује да је лопта постала обртањем највећег круга око пречника, а елиисоид обртањем елипсе око- осовине. Казивати овакве деФиниције и овакав постанак онде, где се избегава , да се јасно разликује геометр. тело од физичког , посве је неумесно. Напослетку, да почажем мане још у пишчевој герминологији и језику. Велика гомила страних термина јесте и велика погрешка у оваквим књижицама, које се пишу за ученпке основних школа. Тако се код њега иалазе . »димензије«, »конгруентан«, »вертикалан и нормалан«, когшергује и дивергује, »центрични«, »концентрични и ексцентрпчни«, »конкав и конвекс«, »хорда« «облонгум«, »трансверзала«, »кегла«, »кугла« »цилиндер« итд. Чудповато је, што је писац, поред лепих српских назпва, што их има за све ове термине, морао употребљавати и овс строго научне термине ! . . . Сем ових он има и ново-коване термине , као: »правачник«, »истокрак« (равнокрак), »истостран«, кутови (м. углови), и т. д. У језику се налазе ово, речи : »понајпрво«, »стол« нраволинеалне Фигуре, »од горе и од доле«, од »напред натраг« и од »натраг напред«, »опетовао», »раздеоба« и т. д. Поред оваквих мана, мишљења сам, да се Наука о геометријским облицима од М. Петровића, оваква каква је, не може уиотребити ни зз наше основне школе. 10. Априла 1882. год, Београд. ј^Р. ј1. рГОЈКОВИЋ, ПРОФЕСОР ВЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ. Усвчјам у свему мишљење г. Срет. Сто.јковића. ЈА, /у ИЈАИхЛОВИЋ., Главни Просветни Савет усваја мњења г. г. Живковића, Стојковића и Михаиловића с тим, да ова књига није више употребљива ни за основне, ни средње, ни учитељскешколе, те тако да се избрише из школске књижевности. За два реФерага одређује се по 40 динара награде.