Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О СТАЊУ СРЕДЊИХ ШКОЛА

63:

Анђелковић. Аритметика је, да би иаставници имали прибдижно раван број часова , подељеиа међу наставнике, г. Пауновића и г. Анђедковића. Г. Пауновић није могао узети на се пр&давање аритметике у III разреду с тога, што је се примио иредавања хемије у IV разреду. Ону сиетематичност у предавању математичких дисциплина и отличан ученички успе.ч из њих, који сам опазио по другим заводима, нашао сам и у овој гимназији. Ученичко лако сватање датог задатка, саиостално и иоуздано распоређивање рачунски . чињеница ради постигнућа иравог резултата , казује о изврсном методу наставниковом. Из целог се ученичког рада видело нотпуно разумевање. Истог дана држат је по иодне , у IV разреду испит из минералогије. Начин наставничког пропитивања, начин ученичког одговора у схваћању минерала, у опису по физичким и хемијским својствима и из кристалограФије , износе ваљаност наставе и успешну употребу учила. свршеном испиту чињена су у овом разреду пропитивања из обредословља , хемије , алгебре и геометрије. Из нрве дисциплине давали су ученици одговоре јасне и взћим делом својим речима, у којима се огледаше њихово слободно расноложење оним што су научили, а и ваљаност начина наставе. Ваљаност истога изнашаху гитања и одговори из хемије, а одговори и радови из алгебре и геометрије казиваху основност и :.оузданост наставничког метода поткрепљеног наетавничким начелима изврсних ®ранцуских писаца на пољу математике. 22. Јуна био је у II разреду испит из ботанике, и пропитивање из геометријског цртања. Исти онај метод, који је примењен на минералогију, наводио ученика на сопствено самосгално посматрање нредмета, а одвраћао од механичког учења, показао је и у ботаници врло повољног успеха. Да себи еастави хербаријум, да уме еамостално посматрати и описати биљку , да уме нацртати њене поједине делове, то је наставник тражио од сваког ученика. Да нотпуно влада својом дисциплином, да му је метод у правцу напредне наставе и да се наставник трудио уенособити ученике да оно, што су научили, буду у стању приликом и применити, то све казују ученички одговори, њихови, нарочито чиети и при-

мерно уредни цртежи и геометријски облици резани од дебеле хартије. Поред конструкција наставник је своје ученике учио и израчуњавању предаваних геометријеких тела. Истог дана држао ее у I разреду испит из аритметике. Због великог броја ученика, испитаје било и пре и после подне. Дедуктиван метод, који је наетавник ;.о Француским нисцима , при својој наетави у аритметици примењивао, ноказао је овде много леног ресултата. Њиме се одбија сваки рачунски механизам, како у нрва четири вида, тако и у ос I алим деловима рачунице, а наводи се ученик на размишљање о рачунском задатку и на његово разчлањавање, те ученику рачунска операција постане природним радом разума , а никако неки страни неразумљиви ностунак , који се у иамети само помоћу неких спољеих белега држи и лако заборавља. Иа испиту из нланиметрије у IV разреду, и из обредословља у III разреду, држаном 20 Јуна пре подне, уверио еам ее по ново о врлинама данашње школеке наставе које горе наведох. А за то имадох још прилике и на нропитивањима чињеним истога дана у III разреду из ерпеког језика , немачког језика , зоологије , Физике и геометријског цртања (стереометрије). Знање своје дисциплине, труд и марљивост око саопштавања ученицима , жива примена наставних средстава ради објашњења предавања, оншти су карактерни знаци наетавника у крушевачкој нижој гимназији. Г. Г. наетавнике из српског језика, геограФије, космограФИЈе и исгорије Срба, нисам имао прилике чути, пошто еу но надзорничкој дужности били на пугу. Ученички уепех из појединих дисциплина износи се у следећем прегледу слабих и ваљаних ученика у појединим равредима. У I разред уписало се 60 ученика, а свршило њих 50. Међу њима је: Из науке хришћанске слабих 10 а ваљаних 13 „ Орпског језика „ 17 „ „ 5 „ Немачког језика „ 14 „ „ 12 „ Геограшије „ 15 „ „ 16 „ Познавања човека „ 6 „ „ 15

„ Рачуна