Просветни гласник

извештаји школских 11адзорника о стању средњих школа

641

Што се тиче уредности и чистоће ђачких школских ствари то се мора приметити да на исте нису наставници нигде обраћали довољну пажњу. X. Крајеви у којима сам прегледао средње школе ранликују се од осталих крајева наше отаџбине поквареним говором својих становника ; за то сам свуда обраћао пажњу на наставу из српског језика, као и на то колико је она допринела за поправку говора код ученика.У том смислу приметио сам да се настава тога предмета наоди данас на врло високом ступњу. 'Гворци српске Филологије задобили су у млађем колу гимназијских наставника једну групу ревносних и интелигентних приврженика, који са великом вољом и врло научно обучавају децу законима српског језика, тако да се данас мал не свуда, са задовољотћом може присуетвовати испитима из тог предмета. Алм мени, као нестручњаку, пала је у очи ова околиост: ђаци су се упознали са законима језика, зиају да аналишу речи, да показују њихов постанак и промене, но при свем том свој рђави месни говор нису ни у колико изменили. Ја се не смем упуштати да тражим пкакве недостатке у начину који је усвојен за обрађивање српског језика у А јжим школама, али ми се чини, да би стварни успеси били много бољи, кад бп се већа пажња обраћала на практику језика, на читање, декламовање и компилирање и кад би сви наставници а не само наставници српског језика, ревносно исправљали погрешке ђака у говору и учили их да лепо исказују своје мисли. У једној гимназији мене је поразио Факт да сва деца боље читају немачки но српски ; а ти исти ђаци који не умеју добро ни да читају — знају врло добро науку о гласовима и друге делове српске граматике које су учили. Саопштавајући вам овај Факт слобсдап сам изјавити моје мишљење : да би се стручњаци имали побринути око проналаска начина како ће настава из српског језика бити исто тако интезивна по практнчким резултатима као што је по учиљеноме напрезању. XI. За наставу других наука примећујем ово: 1) Географија се предаје доста разнообразно. Једни се наставници ионајвише занимају етнограФијом, други картограФијом, а трећи чисто политичким земљоиисом. При прављењу сталног програма ваљало би детаљно означити колико се од кога материјала има унети у наставу геограФије, да би се у њој једнообразност постићи могла. 2) По неки наставници Јестаственице смећу с ума, да се природа најбоље изучава у њој самој, те не излазе са ђацима да проматрају природу у својој околини. Свима би наставницима ваљало препоручити, да са ђацима што чешће у поље излазе, да их навикавају на проматрање природних тела и да скупљају

зоолошки, ботанички и минералошки материјал из околпне. који треба одређивати и уређивати. 3) Настава из Хемије треба да предходи минералогији да би се ова успешније могла обрађивати, а по наставном плану обе се ове науке уче упоредо. Добро би било кад би се наредило, да се минералогија не ночиње иредавати пре него што се сврши са Хемијом. Како обе науке предаје обично један исти наставник, то би се часови обеју могли употребити прво за хемију а после за минералогију. >) Са наставом у цртању стоје наше гимназије доста неудесно. Неудеени локали, мали број часова, нодостатак прегледа и модела и скупоћа цртаћег магеријала по унутрашњости, отежавају нанредак ученика у цртању. XII. На више места приметпо сам, да су ђаци служећи се неким наштампаним кн.игама, усвојили млоге неистине и ногрешна тумачења што се у њима наоде, а наставници им ннсу нпкако исправке чннили. Цсто тако бива да и сам наставник у својим предавањима улива децц погрешне нојмове. У оним ненаштампаним и неконтролисапим ко\:пилацијама што их неки наставннци ђацима диктирају налазио сам по негде зачуђујуће погрешке и заблуде. Ове незгоде што произлазе из недовољне спреме наставника избе ћиће се када се стални програми пропигау и школске књиге по њима напишу. XIII. Како је у нижо; гимназији питање о методи у настави појединих предмета од велике важности, то сам обраћао пажњу и на спрему наставника са те стране, па сам приметио да већина у том погледу рђаво стоји. То су обично ученици Велике школе у којој су се познавали само са иредметима своје струке, а млади су и почетници те немају још довољно иск }ства Онисатешком муком постижу резултате које би други, обучдвању деце вичнији, олако постигли Усамљени на својпм предавањима и немајући на кога да се угледају они и не могу ласно да се усавршавају у предавачким способностима. Као једно сред ство за њихово унапређење могло би им се препоручпти да један другоме присуствују по некад на предавањима па да се колегијалио исправљају. Можда би добро било кад би и ваљане учптеље основних школа чешће на раду проматрали, јер се деца са којом они посла имају не разликуЈу много по природи и развићу од деце из основних школа. XIV. На послетку за спрему и усавршавање наставника част ми је поднети вам на оцену ово неколико мисли предлога : 1. Слушаоци философског Факултета наше Велике школе, који се поглавито за проФесоре средњих школа спремаЈу, могли би се, још док су ђаци, веџбати пре-