Просветни гласник

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА

чевићима неће ништа рђаво чинити , а тако ието и они су се заклели, да ће му као старијем, у сиему послушни бити и у нужди потпомагати, колико им год могуће буде. Тек после овог измирења Бодин је могао учврстити свој престо. На северу од пас. а до обала Јадранског и Јонског мора, налази се једна земља — Албанија, к.оја је (у то време) била под грчком влашћу. Око овог доба неки људи из далека са севера, — Нормани стану нападати на Албанију и пљачкати је. Грчки цар не беше у стању да баш ступи у борбу противу Нормана, јер му је држава због унутрашњих завада и немира много ослабила била, па с тога позове у помоћ Бодина, и још неки други нерод, Млечиће и они му се одазову. Под градом Драчем скупе се иојске, и ту се (18 Октебра 1081 године), отвори л.ути бој између Нормана и Грка и сврши се на штету ових последњих. У том боју био је и Бодин са својом војском »Он је оног дана — кад је батка била — стајао под оружјем и војску своју разредио тако, као да ће на мах ступити у борбу. Но он у ствари није хтео упуштати се у бој, него је пазио на чијој ће се страни срећа победе Јавити. Па ако би се видело да ће Норманм потучени бити, онда да на њих нападне лаким нападом; а ако пак Нормани потисну испред себе Грке, онда ће се уздржати од боја и своје чете нетакнуте одвести.« И доиста чим је опазио да Пормани побеђују »вратио се одважно кући.« Пропитивање. 2. Борба између Грка и Нормана продужила се и после битке под Драчем и трајала је око три године дан;| ; а Бодин је за то време, користећи се забуном грчком, раширио границе своје државе на северо источној страни до реке Горње Босне, а у Раси завладао до иза Звечана. Тако је Бодин за време грчконорманског ратовања ујединио све срнске земље и постао господарем: Рашке, Зете, Босне, Хума и Требиња с Неретвом. По што је завладао срнским жупанијама, онда је у њима поставио посебне жупане: у Рашкој Вукана, у Босни Степана, и т. д. и они су признавали за поглавара, Бодина, који је становао у Скадру на Бојани. У том се већ и сврши ратовање између Нормана и Грка, и Грци изађу из те борбе као победиоци, па се онда окрену против Бодина. Ту је војску нредводио сам грчки цар (Алексије). Но како је — »пут био испресецан многим стенама на многим местима испроваљиван, а негде обрастао џбуњем и дрвљем, те за то није био згодан за путовање ни на колима ни на коњу, — то је цар пешке сву границу обишао и тачно све прегледао својим очима, па свуд, где је пролаз непријатељу от-

из српске историје 645

ворен био, дао је подићи зграде и опкопе. Негде је подигао дрвене куле, а негде, где је згодно место било, и села основао и куће саградио, а при том је сам озпачио, где ће се шта градити. Негде је опет заповедио, да се висока дрви оборе и метну на пролазе ге да српска војска не би могла прећи«. — Но поред свег тога спремања, Грци опет не завојштише на Србе, јер је Бодин, као вешт, умео склонити цара на мир, на који је он врло радо пристао, јер су му стигли гласи да су га Турци напали на другом крају царевине и да тамо отимају земље, сагоревају вароши села и пол>а, руше градове, убијају и старо и младо, велико и мало, кољу и секу све што им под нож дође. Ето с тога је грчки цар радо пристао на мирење с Бодином и одмах с истом војском отишао против Турака. За то време, док је грчи цар с Турцима љути бојак био, Бодин и рашки жупан Вукан ие само да су срушили оне тврђаве, које је грч. цар подигао био, него још и иеке грчке земље заузму. Грчки цар, разуме се пије им могао тада ништа учинити због рата с Турцима; али када је се с истима помирио, онда опет крене се с војском против Срба. Но Бодин и тада склони цара на мир и не дође до битке. Пропитивање овог одсека. 3. Но тек што је минула опасност од грчке царевине и тек што је Бодин раширио своју државу и почео је уређивати и учвршћивати, а његови рођаци дигну се против њега. Тако се нонови опет онај исти раздор у владалачкој породици, који је био и у почетку владе Бодинове. Народ за ову распру не криви толнко Бодина, колико његову злу и опаку жену, лукаву гркињу Јаквинту. Она се бојала да нресто Бодинов, после његове смрми, не допадне рођацима његовим, па их је с тога све више и више мразила код Бодина. Но и то јој не буде задоста, него још почне наваљивати на Бодина, да поубија своје рођаке јер му вели, они о глави раде. Он послуша свој} жену и позове своје рођаке к себи, у госте, а при том ,је намеравао, да их тада добије у своје руке. Но неки од њих не дођу, а неки дођу и буду позатворани. Кад се за то дозна, онда се остали рођаци Бодинови поплаше за свој живот, па са неколико стотина (њих 500) својих верних властеочића, побегну у Дубровник, да тамо потраже склоништа и сигурности за свој живот до послетка. Бодин дознавши за то, поручи Дубровчанима да издаду бегунце; но кад ови то нехтеше учинити, онда он, по наговору женину, објави рат Дубровчанима. Тако се отвори борба између њих и Бодина, који у неколико битака одржи победу, па на послетку, војск;;м опколи и сам Дубровник. Дубровчани се поплаше и понуде мир, при-