Просветни гласник
646
НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
стајући, да к њима добегла српска властела 0Т1 -ду из њихова града. Бодин пристане на то и врати се кући, а Бодинови рођаци са својим пратиоцима, оставе Дубровник и оду пут Цариграда. Но неваљалој Јаквинтп мало беше узалудног проливања српске крви, него још захте од Бодина, да погуби оне своје рођаке, који су били у затвору, — и он то учини!.. Ето, тако .је, проливеном крвл>у братском, повраћен поремећени мир у држави Бодиновој. — После тога није више било никаквог ратовања, и Бодин је после неколико умр'о, а раздор је опет букнуо у српским земљама. Но о томе ћу вам говорити други пут. Проаитивање.
Општа репетиција Је ли добро учинио Бодин, што је ишао у Бугарску и помагао Бугарима ? За што? (За то, што су они били у нужди). Па требали и ви да помогнете другоме кад је у нужди ? За што ? Па да ли је и Бодин био кад год у нужди ? Па је ли ко њему помогао ? Какав је дакле, био Бодин ? Па је ли такав увек остао ? Како је он поступао са својим рођацима ? Каква је била његова жена ? Како је радио Бодин, кад је погазио заклетву и послушао своју жену ? Шта се каже за оног, који не одржи своју реч ? т. ј. не учини оно, што каже ? А шта се каже за оног који одржи реч ? Па шта је боље ? За што ? Какви ви волете да будете ? и т. д.
V КРАТАК ИРЕГЛ.ЕД ДОГАЂАЈА У СРПСКИМ ЗЕМЉАМА ИОСЛЕ СМРТИ БОДИИОВЕ ДО СТЕВАНА НЕМАЊЕ.
1. После смрти Бодинове у Зети су настале борбе и свађе око престола. Рашки жупан, Вукан, тада са свим одцепи Рашку од Зете и у њој почне засебно владати. — У Зети опет, само за неко кратко време био је владар брат Бодинов (Доброслав), јер против њега дигне се један знатан војвода: збаци га с престола и сам постане владарем зетским. Но и он се није могао дуго скрасити (задржати) на владарској столици : како је дошао, онако је и прошао. Нађе се људи који га нису волели те га, не само свргнуше с престола, него га чак и убише. После њега постао је владарем у Зети, синовац Бодинов (Владимир II). Док је управљао Зетом, он је опет ојачао власт тиме: што Је руђаке растерао да му не би могли сметње чинити, и после, што је се оженио ћерју Вукановом. Утврдивши тако пријатељство с Вуканом, а неимајуКи противника — он је дванајест година ваљано владао својом државом, у којој је место свађе био настао мир и становници нису били узнемиривани честим сукобима. Но р њему се не даде дуго владати. И он на пречац умре, јер га отрова Бодинова жена, она зла и опака, Јаквинта, због које је Бодин погубио своје рођаке (стрица и синовца) Тада постане владарем њен син (ЂураК). Он одма почне гонити своје рођаке : хтео је да их све поубпја да би преото, по смрти, могао предати своме сину. Но кад они дочуЈу за то, оставе своја кућишта и побегну Грцима. У њих измоле војске па дођу у Зету, надбију Бодинова сина, Ђурђа, и један од њих (Грубеша), постане краљем зетским. (Оп је био син Бранислављев, стрица Бодиновог, кога је Бодин погубио по наговору женину). После ове битке, Бодинов син (Ђурђе), побегне у Рашку и после шест година врати се у Зету с војском и опет се, по други пут, дочепа краљевства. Утврдивши се на престолу он позове к себи своје рођаке и њих два брата дођу, а он им да неки део земље у Зети на уживање ; а трећи им брат (Градиња) не хте Ђурђу веровати и ићи у Зету, већ оста-
не у Раси и ту се ожени и окући. Тако, за време, прилегне унутрашња распра у Зети. — У то време беше рат између Маџара и Грка. Бодинов син (Ђураћ), користи се том приликом, те заузме Рашку, но коју не хтеде спојити са Зетом, него у њој постави жупапа 3? поглавицу ; а рођак његов, кога је он дозвао к себи У Зету, освоји на другој страни (у Подгорју) многе жупе и допре чак до Онегошта, данашњег НикшиКа. Но с тога, што су Зећани освојили Расу, престоницу Рашке, која је била дотле под грчком врх. влашћу — грчки цар заповедио је те су заловедннка (управљача, команданта) града жупана рашког обукли у женско одело, метнули на магарца и тако га провели кроз Цариград. Трећи брат оне двојице рођака Бод. сина Ђурђа, Градина који је, као што је поменуто остао у Раси, побегао је још нре тога из Расе и отишао још с некима к Грцима, па у ово време изиште од њих нешто војске, а нешто и сам сакупи па нападне на Зету, протера Бодин. сина (Ђурђа) и господарем Зете, постане, по вољи грчкој он, — Градиња. Градиња је био тек у најбољим годинама својим. кад је поста^ владарем у Зети, на место Бодиновог сина Ђурђа. Он је био добар и благ, па није гонио оне, који га пре нису волели, па с тога многи Срби, који су за време унутрашњих зађевица и ратова били иселили се у друге земље, слободно се повратили у своју отаџбину, Зету. Но и Градиња није дуго владао: а после његове смрти постане владарем у Зети, њсгов син, који је био врло млад. И он је врло кратко време краљевао, јер се дигне побуна и Зета, тада, изгуби врховну надмоћност над другим жупанијама, која пређе на жупане рашке. 2. Довде сам вам говорио све о зегским владарима, јер је Зета била чувенија и снажнија од осталих српских жупанија, које су, већином, биле уз њу. Зетски владари имали су врховно старешинетво и остале