Просветни гласник

неколико животописа

из српоке историје

647

жупане одржавали су у некој заједници. Но после смрти Градињиног сина, као што је напоменуто, Рашки жупани постали су врховним старешинама Од то доба и Рашка постаје виднијом међу својим другарицама осталим жупанијама српским. То њено испољнавање почиње поглавито одонда од кад је Бодин у њој поставио за жупана Вукана. Он је још за живота Водинова почео, скоро, независно управљати ; а после смрти Бодинове он се са свим одвојио од Зете. За време своје владе Вукан је имао и неких размирица са Грцима, но није никад било велике борбе, јер су се мирним путем наравњавали. — После његове смрти Рашани су опет имали свога великог жупана (Уроша). Но њега нису сви волели, те за то у Рашкој породе «?е нсмнри. Овај, нови вел. жупан (Урош ј буде затворен и отуда га избави Бодинов син Ђураћ и опет постави за великог жупана рашког. Између њега и грч. цара водио је се рат у два маха, којом су приликом Грци опљачкали рашку жупанију. Он је владао око 11 до 12 година. После њетове смрти опет настане раздор у Рашкој, а боље није било ни у осталим жупанијама српским. Овај унутрашњи рат трајао је око неких 26 до 27 година, и стао је народ много жртава. Многи су ее грабили за велико-жупапство, а није ни један могао дуго на њему задржати се. Једва, на послетку, један од понајбољих такмаца, утврди се на велико-жупанству и тако се немири униште. Тај великн жупан звао се Бакхин. У то време више краљева били еу се задржали да нападну на грчку, а уз њих пристане и Бакхин, е да би ослобидио Рашку од грчке власти, која им већ беше додијала. Док су Грци ратовали, рашки жупан отимао је поједине области које су биле под грчком влашћу и спајао их уз Рашку. Но кад се сврши рат у ком Грци осташе победиоци, онда се грчки цар крене право на Србију (Рашку). Бакхин кад је видео да се неће моћи борити с великом царском војском, повуче се с неколико чета војске у планине, где га цар није могао напасти, а своје поданике »као стада животиња, која пасе по луговима, он преда на грабеж и уништење непријатељима.« Цар освоји Раоу и ту остави део војске, а са осталом војском крене се даље да осваја градове и пљачка вароши и села. Па пошто је тако прокрстарио по свој земљи, допр'о је до једног јаког града Галича (Јелеча). Но немогавши га одмах освојити, нареди, »да се, не губећи време, пуштају стреле и баца камење из праћака у град и таким начином трећег дана узео је град силом.« После тога цар се јеш неко време задржао : робећи, жарећи и пљачка.јући, па се онда у зиму по највећој цичи, врати у Цариграл, у своју престолницу. Бакхин и ако није могао ступати у отворену борбу с Грцима, ипак је чешћим изненадним нападима узнемиравао и јада им задавао. А кад је грчки цар отишао, онда Орби, још куражнији, одмах у пролеће идуће године, »почеше из нова нападати на грчке области.« То наљути грч. цара, те се с великим војском опет крене на Србију. Срби су се у почетку јуначки опирали грдној навали грчкој; ал је најзад, војска малаксала — и Грци одрже победу Срби су били позвали у помоћ Мађаре, но грчки цар пресретне их разбије, па онда за њима све до валовите Дрине. Ту опет »дође до друге битке, али се и ова сврши поразом српских савезника,« - Мађара Одатле »Ма-

ђарека војска одступи у Босну гоњена предњом војском грчком и доспе до Таре,« где је срнска војска сакупљена била. Ту се отвори жесток бој између Грка и Срба. Витка је трајала дуго, и у последњем часу, Грци одрже победу. На послетку »дошло је до двобоја између грчког цара и рашког (српског) великог жупана, које га је, пре тога, изненада ударио копљем у леђа, зет царев.« Иосле подуже борбе »Бакхин је ударио цара по лицу,« али га није могао убити, јер, је он имао мрежу, која му је сву главу покривала. Но, како га је лако ударио, колутићи су од мреже на лицу му трага оставили. Но и цару добра срећа беше, те »мачем рани Бакхина и нагна га на предају.« После овога двобоја, цар није хтео даље пуштати се у борбу, него се помири с Бакхином и уговоре у будз ће да увек буду добри пријатељи, а Бакхин се обвеже, да ће цару бити на помоћи, и кад царе с другима зарати, да му шаље 2000 ратника. Тако Рашка опет остане под врхов. влашћу грчком. Бакхин је и после из петних жила упињао се, да се како год курталише (опрости) грчкога старешства, — али му то није испало за руком. 3. И други велики жупан рашки, Премислав, (Првослав) који је постао после смрти Бакхинове, живо је радио на томе, да Рашка буде независна држава ; ал у залуд. Њега грчки цар збаци са велико жупанства, јер се вела, од њега одметнуо, а «дозеве к себи његовог најмлађег брата Десу, који владаше земљом Дендром , богатом и врло насељеном, која је у околини Ниша, узме од њега реч, да ће > напред целог свога жпвота лепо се живети с њим и бити му послушан, а уз то да ће Дендру са свим уступити Грцима па га онда прог.оаси за великог жупана.'). Но врскоро по овпм у Маџарској настане распра око престола, у коју се и Грци уплету. Деса је хтео том приликом да се ослободи врховне власти грчке и заузме оает област Дендру, прогласи се независним од Грка и ступи у преговоре с другим народима (Маџарима и Немцима). Но грчки цар пролазећи за Маџарску, заустави се у Нишу и позове Десу на одговор, који му најпре не хте доћи ; али кад је видео да цар с војском поче дубље улазити у Србију - - онда он изађе пред цара и замоли за мир. Ал цар није хтео да се мири, јер се био врло наљутио на Десу, »па га је с тога послао у Цариград и метнуо п<>д стражу у своме дворцу,« а другога (по сво.ј прилици, Немањиног најстаријег брата), поставио за вел. жупана. По што је тамо пробавио неколико година измоли се у цара обећавши му да 1.е га признавати за старијега, и врати се на траг у Рашку. Докопавши се нове власти, он окрс-не други лист, говорећи : » језик се клео, а душа није« и опет у свакој згодној прилици и даље нападаше на грчку царевину. Кад је пак био притешњен од Грка, он им је изјавио покорност, и чекао опет до згодне прилике. Тако је радио све до послетка своје владавине. Срби у та времена нису били учени као данас већином што су; а живели су по горама и шумама.

!) 1162—1368