Просветни гласник

записник главног просветног савета

615

К). Отр, 146. »Да је објашњен.е грама врло тешко објаснити и да је то тумачење могло изостати«. 10. Лакше је деци објаснити : шта је дестилисана вода, шта је ступањ топлоте и шта је безваздушни простор, него објаснити Мојсеова чудеса или да у некој руди има олова, сребра, сумпора итд. Сваки предавач зна, да деца много боље схвате и задрже објашњење таких појава који их на сваком кораку сусрећу. Ово су примедбе реФерепата, које нисам могпо примити, јер као што рекох неке од тих задиру у суштину саме науке а у ствари не постоје. То се односи и на друге ове три маис као : да арапске цифре нису од Арапа, већ од Ипдијанаца : да ја зовем преплетање комбинован.е; учестапо место поновљено : ираво-угаоник, правогољак ; плошта равнина. Овс то ја не могу примити као мане. После ових разлога мислим да ми се дело неће одбити од школе, кад су по мишљењу самог реФерента (а и другог реФерента) ове мане — кад би постојале — такове да не би саадале у тако-зване крупне мане. Сам он вели даље: »Међутим дело је у оиште добро и треба га уиотребити. Удесан арограм, добар расаорчр аојединих одељака, чиста штамиа и јасан ареглед, аотауност и мнрљивост у раду с аримерима, добро изабрани задатци, аоред свега тога морамо иризнати да је ово дело марљивије израђено од свију дела те врсте сареманих за ирве разреде нахиих нижих школа » А мњење другог референта : »У опште овај је део рачунице добар ; бољи је и потпунији од свију рачуница, које су до данас за наше школе писане ; израђен је брижљиво, У шему нема ни штампарских погрешака, а то је доиста важно нарочито за глколску рачуницу.« Према овакој оцени г. г. референата — а само због неудесна израза — надам се да ми се дело неће одбијати. 4. Јуна 1882. Београд. Господину Мииисхру просвете ицркв. послова повизан ЈА. уУ $.ИЈАИИОВИ"Е проф. 1. н. г. Пошто је Просветни Савет видео да и сам г. Михаиловић неке омање погрешке признаје, то је одлучио да остане при евојој ранијој одлуци о рачуници г. Михаиловића т. ј. да дело своје писац понрави у онолико

и на онај начин који он за згодан нађе, па тако попрваљено дело погаље Просветном Савету на преглед. IV Министар просвете и цркв. послова писмом својим од 13. ов. м. ПБр. 5645, шаље Савету на преглед Алгебру, коју је израдио Радован Пејић, проФесор крагујевачке гимназије, за ученике средњих школа. Савет одлучује: да се умоле г.г Петар Живковић и Марко Велизарић, проФесори, да то дело прегледају и Савету о њему реФеришу. V Св. Вуловић чита свој и Драгољуба Јовановића реФерат о 101 басни Криловљевој. „Главнош Просветнол Савету »101 најодабранија басна. Написао И. А. Крилов. С руског превео протојереј Ж. Јовичи1>, про®. боГОСЛОГЈПЈе.« И. А. Крилов је познат и слављен руски баснар. Али његове басне нису стекле толико славе ради оних врлина, које су опште у свакој басни, колико ради својих посебних; — да тако речем руских врлина. Криловљеве су басне окренуте све на руски друштвени живот. 'Го и што су му слике у баснама и карактери и разговори и сав језнк удешени према том животу и из њега узети, задобило му је у Русији славу и лепо место у историји руске књижевности. Према овим врлиоама разуме се, да Ерилов — ни у најбољем преводу — не може имати у српској књижевности онога значаја, који има у руској књижевности, нити се његове басне могу икад превеоти тако, да их читалац српски осећа онако, као што их осећа руски читалац. Али опет зато превод басана Криловљевих био би добитак и за српску књижевност. У морално-поучној литератури припада басни врло угледно место, а у срп. књижевности осим Доситијевих басана нема готово ни једне више збирке добрих басана. Осим тога превод басчна, које је вештак удесио за руске прилике, више вреди у српској књижевности него превод басана туђинске које књижевности. У опште је размена појетских, философских и моралних спиеа кориснија вазда између сродних него између несродних народа. Остало би према овом, само да кажемо кака је ова збирка Криловљевих басана, коју је саставио прота Ж. Јовичић — или да кажемо о избору и пре воду преводиочеву. Избор је добар. Збирка ова добро иредставља басснара Крилова. Махом су одабране басне, у чојима се сатиришу оне мане руског друиатва, на које је Крилов најпише ударао, као : подлост и удвориштво, подмитљивост, болешљива страст за добитком, господска