Просветни гласник

616

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О СТАН.У СРЕДН.ИХ ШКОЛА

охолост и насиље сваке врсте, глупост у разним облицима, а нарочито глупост код онаких особа код којих би — према друштвеном положају њихову — вазда требало наћи умност итд. мане. које су — како вели један руски литерарни историк — вазда биле предмет руске сатире од времена Фон-Пизина до Гогоља. Језик је преводиочев добар. Басне су преведене прозом, и то је врло упутно ; јер би од непесника превод у стиху само штетио ствар. И ако је дух Криловљевих басана доста добро ухваћен и љегова лака и ведра дикција доста добро и у срп. преводу представљена, ипак би преводу овом још више цене дало, кад у њему не би било ни ситних погрешака граматичних, које по некад нису ништа друго до недоследност и непажња у писању и које ће писац с мало труда и сам моћи поправити. Ради тога наводимо овде неке од тих погрешака, ради напомене иисцу. Тако: а. Предлог с не треба никад писати с апостроФом. б. Претварања не бива између две засебне речи. Тако не ваља писати з Богом■ већ с.... в. Не треба писати великим словима имона басанских лица, као : Мајмун, Јарац и т. д. г. АпостроФирања у прозном говору треба се што више чувати. као: там' ал' ман' се итд. У прозном говору апострофирају се само нарочито тако чувене нечије речи, да се говор нечиј живље представи. д. Не треба писати, без невоље, туђе или старог кова речи, као што су овде : дресирао коња, сагласије, благодјетељствује, руководство и т д. ђ. Треба писац да уклони из превода погрешне облике, као што су: трошу, умеду, водијаху — што ће писац јамачно и сам умети. Тако исто још неке погрешке, као : »и не прође ни једног дана,« »безпосличари,« итд.

На послетку наноменули би још, да би требало биограФију Криловљеву, коју је преводник у предговор ставио, мало иопунити и по нешто исправити по нашим белешкама, које смо крај текста ставили. Ми смо мишљења : да Гл. Просветни Савет може предложити г. миниетру, да се ово дело откупи. А награду преводнику предлажемо по тридесет и шест динара од штампана табака. 12. Маја 1882. У Београду свет. јзутловитч. д. ј јованови-б. Пошто је главни просветни Савет нашао да се ове басне не могу згодпо употребити за поклањање добрим ученицнма, чему их је преподилац наменио, то је са 7 противу 5 гласова одлучио: да се 101 басна од Крилова не може штампати о државном трошку. РеФерентима г.г. Св. Вуловићу и Драг. Јовановићу одредио је Савет по 20 динара VI. Привремени пословођ иомиње да у своје време није Савет донео одлуку о награди референтима за француску граматику, читанку и речник, или ако је донео да није то нашао забележено у протоколу. У след тога Савет понавља своју одлуку: да се реФерентима поменути.ч књига изда награда и то : г. Светомиру Николајевићу 60 и Настасу Петровићу 40 динара. С овим је састанак закључен.

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 СТАЊУ СРЕДЊИХ ШКОЛА

за 1881—82. шеодску годину.

ИЗВЕШТАЈ

о смедеревској, пожаревачкоЈ, свилаЈеначкоЈ, јагодинској, паракиш кој, алсксиначкој и крушевачкој нижој гимназији. Госиодину министру иросвете и црквених послова, Од 1. до 26. Јуна закључно, ја сам према одредби господина министра просвете и дрквенич послова од 22. Маја 1882. г. Ш1» 2631. као надзорник средњих школа прегледао нижу гимназију у Омедереву, Пожаревду, Овилајенцу, Јагодини, Параћину, Алексинцу и Ерушевцу.

Но пре што отпочнем свој извештај о походу школа у наведеним местима, нека ми је дозвољено да у кратко обележим начин , којим сам тражио да применим тачке датог ми унутства за надзорнике средњих школа и којим сам дошао до доле наведених резултата у оцени стања наставе у похођеним заводима. Да би се према првој тачци упутства могао уверити о стању наставе у опште у ком заводу, ја сам посећавао предавања, где их је још било, пре отпочетка испита и то како из предмета своје