Просветни гласник

78

извештаји школских

стручне спреме и из круга свога разумевања, тако и из оних, који су ми но својој научној садржини удаљенији. Где су нредавања већ била нрестала а отпочели билп испити, ја сам наредио пропитивање ученика из свију дисцинлина, узимајући на то или слободне дане, у које по школском распореду иснита није било или време што је пре и но подне остало по свршеном испиту из које дисциплине. 0 успеху ученика из појединих наставних предмета, поучавали су ме како њихови одговори на испитима и приликом нропитивања, тако и њихове годишње белешке. Испити, пропитивања и предавања упознали су ме с наставниковим методом ноучавања и пропитивања и казивали су ми, колико је и са којим успехом наставник употребљавао дотична учила, ради бољег и лакшег сватања предаватог предмета у смислу очигледности. II Знајући да заокругљеног успеха из диециплине само онда бити може ако се сродни предмети, који се узајамно попуњују, потпомажу и расветљују, предају хармонично једнаким начином и средствима и у подједнаком обилу, ја сам, да би се о томе известио, полазио предавања појединих наставника по свим разредима. а, на испитима и при пропитивањима, тражио сам да се дају питања из сваког дела дисциплине. III. 0 томе тражио сам потпуно свога обавештења у прегледању и поређивању програма, што их иаставници у почетку школске године подносе г.. министру. Но то у свима заводима нисам могао чинити, пошто се речени програми, у неким од њих, не пишу у два егземплара, а они који се шиљу г. министру, не враћају се наставницима. У овакој прилици морао сам се задовољити усменим саопштавањем програма од стране дотична наставника и прегледањем ученичких писаних и штамнаних предмета и њихових цртежа. Извршење по гдекојег, у почетку школске годнне настављеног наставничког програма, пресекли су они, у другој половини нрошле школске године, свима средњим заводима, разаслати нарочити наетавни програми, који појединим дисциплинама дају друга места по разредима и друга пространетва.

;а о стању средњих школа 617 Старао сам се да дознам, у колико су наставници те нове наставне програме примењнвали на својим предавањима, какова су искуетва стекли у погледу на њихову нримењивост и на школска наетавна средства, и све што сам том приликом важније нриметио, навешћу ниже, кад будем говорио о појединим заводима. IV Четврту тачку упутства сматрао сам као врло важну по уснех у школама. Из искуетва знам колико смета правом напретку ученика, колико руши вољу и ревност наетавничку, силом околности наметута подела предмета међу наставнике. С тога сам у свима заводима распитивао за потпуну спрему, за довољну практичну вештину и теоријско знање наставниково из оних диециплина које предаје. Што сам о томе као и о распореду предаватих дисциплина и о броју наставничких часова и предмета дознао, саопштићу ниже, приликом говора о појединим похођеним заводима. V Да би могао што тачније одговорити потраживању 5-те тачке упутетва ја сам покушао био, да поред шк-олских старешина, упитам и ваншколска лица о гласу и поштовању које наставници уживају у школи а нарочито ван школе. Но посве супротан суд, што га често чух од разних лица, о једном и иетом наставнику; чудновати назори што их неки ословљени имађаху о школи, наставницима и родитељима у погледу на васпитање деце, уверише ме на скоро, да се њиховим исказивањима у свом извештају служити не могу. Њихову оцену наставника руководило је често или неподударање у нолитичким назорима или лично нерасположење према једном само наставнику или према свима њима из буди ког узрока, или погрешно сватање школиног и наставничког задатка. 0 томе пак, колико наставник влада знањем науке коју предаје, колико мари за њен развитак, тражио сам дознати у разговору са наставницима о писцима којима се елуже, о најновијим литерарним појавима на пољу њихове етруке и о делима која желе да имају у школској књижници. За мерило савесног вршења њихове дужности и вољног и преданог рада у школи, служила ми је сигурноет у ученичким одговорима и онај општи интерес за науком, који ее на ученицима огледаше приликом пропитивања.