Просветни гласник

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

685

и пред папом изјавити (десете године в. жупанске владе Немањине, 1178}. Немања није хтео допустити да неко живи у његовој државп и од народа српског хасну има , а овамо да признава за старешину туђинца, па је се водила распра неке две године и, на послетку, свршила се у корист српске државе. У то време (12 године вж. владе, 1180) умре грчки цар, прнјатељ Немањин, а нони цар »љут и крвопролитник, разруши мир" с Немањом, желећи га оштетити. Немања се удружи с Маџарима и на три године дана после смрти !рчког цара, удари на ррчко царство и завлада Нишом , десном страном Мораве до Ћуприје, Врањом, Липљаном и т. д. На годину лана после тога рата настаде други рат с Дубровчанима. Мирослав, брат Немањин, држаше Дубровник 8 дана у опсади и пе успевши ништа врати се од куда је и дошао. На две годиие доцније закључен је мир, по ком су Дубровчани могли слободно трговати по Србији »радити, узимати натраг своје оставе, сећи дрва без икакве препреке, по старом обичају и без икаква десетка, који је од скора удареп на њих» и т. д. „Исто тако и Срби су били слободни од стране Дубровчана и могли су да тргују где гсд хоће у вароши.« У то баш време у Грчкој буде убиЈен цар, а Бугари скоче на оружје да се ослободе грчкога старешинства. Треће године устанка, вође бугапске учине некакав договор са Неман.ом и једним (пемачким) царем, који је с велнком (крсташком) војском путовао у далеку земљу (Азију), и идуће године отпочну нападаје на грчке земље, пре но што је онај цар дошао с војском у Србију. Ну по што је та велика војска (крсташи! прошла кроз српске и грчке земље и навезла се на море за даље, Грци удзре на Бугаре »но буду страшно потучепи«. За тпм ударе и на Србе и победе их. Тада Је Немања повратпо Грцима всћи дсо освојених њихних земаља Проаитивање. 4. Пооле мира с Грцима, Немања није дуго владао над српским земљама. Желећи за свога живота утврдити на престолу српском свога најстаријег сина Стевана, сазове сабор, опрости се са свима, и посаветује их да слушају Стевана као и н.ега што су, који ће им место њега бити. „А Вукана, другог драгог сина, благослови и пазове великим кнезом, давши му доста земаља на управљање®. Затим обојици рекне : .... «Децо, не заборављајте мојих закона и на срцу но сите моје речи. Тако ћете имати дуга века и миран живот. Делите милостиље и чувајте веру: обоје урежите у срца овоја, па ћете бити сретни. Не мислите ништа рђаво ни пред Вогом ни пред људима ; уздате се свим срцем у Бога, и не величајте се мудро-

шћу својом Што год узрадите , радите право, нити икада сврћите с правог пута. Не држите да сте пајпаметнији; бојте се Вога и чувајте се сваког зла. . . Тражите мудрости, јер она носи у десници дуг живот а у шуваци (левој руци) богаство и славу. Из њених уста излази правда, а на језику јој је закоп и милост. Њени су путови добра и сви воде к миру. . . Ову вам заповост дајем : љубите брат брата , не чи нећи један другом никаква зла. Ти пак старији, који владаш земљом, не презри брата својега него га поштуј ; а ти, млађи, буди поелушан брату старијему. Љубите се ; јер ко не љуби брата свога, не љуби ни Вога. . . . Мир нек вам буде синови моји драги, и дух божји нека будс на вама ; нека вас укрепљава и брани од сваког непријатеља, виђењ.г н невиђеног, и нека вас наставља на пут мира. Мир нек је с вама, властело и бољари; и с вама, младићи, које сам уза се отхранио оа рођења вашег. Мир нек вам је свима, које вас је Вог мени на управу поверио, и који сам вас чувао као плстир добар овце своје. Молим вас, љубазна децо, богати и сиромашни, стари и млади, чувајте науку моју, оца вашег. Војте се Бога , поштујте цара, славите цркве , да и оне вас прославе, слушајте епископс негујте између себе правду и љубав; не заборавл>ајте делити милостиње, — и онда ће бити с вама и на вамг блчгодат пашег Господа Исуса Христа и љубав Бога оца (< ... 1 Раставивши се с народом и предав власт из руку — лицем на Влаговести — покалуђери се и оде у своју најбољу задужбину Студеницу. То је било у 28. години његове великожупанске владе, а пре 686 — 7 г. У Студеници је, у посту и молитви за своје синове и народ српски, провео годину две дача, па онда, на позив свога синз Саве, отиде у Св. Гору, где подигне манастир Хилсндар (Вилипдар). Тамо и умре 13. Фебруара, три четирл године по што се одрекао власти (1199. год.). Немања јс срећно владао Србима 37 година, и то : 9 година је владао својим делом, као обичан жупан (од 11 Г»9 -1168) и 28 година као велики жупан српски. Након себе оставио је три сииа : Стевана, Вукана и Расгка, у калуђерству названог Саву, првог просветитеља српског. Пропитивање овог одсека, а за тим оишта репетицпја. 5. Нсмања је један од најзнатнијих владалаца српских. А знаган је с гога, што је он први ујединио српске области: Рашку, Хум, Требиње (с Конавлима), Зету и Восну, и над свима Је он бао врховни старешина, велики жупан српски. У рату је био јуначан 1 Примери књижевности од Ст. Новаковића страна 174—175.