Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

655

или, што би још научпије било, латински назив. Највише се у овој књизи патеже са називима прошлих глаголских облика, а нарочито са »пређашњим« временом. Како немачки језик не гради разлике између првога — аориста — и другога нређашњега времена — имперфекта — требало би то време у овој граматици назвати само кпређашњим « остала пак прошаста времена, по граматици Ст. Новаковића: регГес1;ит — прошлим , а рШвциатрегГес^иш — давнопрошлим временом. 3. Правоаис немачки местимице је погрешан и недоследан. У писању слова 88 требало би г. писац да се придржава правила, којега се држе и неки у том погледу — напреднијп граматичари немачки: да се та слова шипу између два самогласника, од којих је први кратак, а у свима осталим случајевима ђ. При писању Ш ваљало би да се држи овога правила по Енглмановом припознатом правопису (Еп§1ташш ОНо&гарМе Мипсћеп 187' види ) : ако пред дугим самогласпиком, иза кога долазе сагласници 1, г — т, п, стоји I, опда му се додаЈе ћ, којим се означује дуљина самогласнака; усвима осталим случајевима нема смисла писати Ш. 4. У сраском језику приметио сам да има погрешака против правила о изједначивању сугласника по звучностн : I. 89. »иодчињенеа место: потчињене, »мредходних« II. 39. место : претходпих. Више грешака ове врсте, и тако исто п против немачке гра матике избележио сам у књизи, која ми је послата на преглед. 5. Многе штампарске погрешке, које се најмап.е могу трпети у школској књизи, требало би у новом издању исправитн. Према свему овом мишљења сам : да се и садржина и облик и техничка израда овога дела поирави новим издањем. Те би измене биле од користи по ову књигу и у случају, кад би била упућена само на самоуке или на ученике оних завода, којима је при учењу језика главни циљ — конверзација, а не и темел.но знање језика књижевности ради, што је, по мојем мишљењу главни и остварл,иви, задатак наших средњих школа. 6. Априла 1882. Београд. ^омчи^ло ј^вАнита, супдрнаг беогр. реалке« „ГлавноЈи Иросветнои Савету В. »() ирвој немачкој читанци за гимназије уредио Ј. Мајзнер.« Ова се читанка с коришћу може употребити тек по свршеној граматици, а никако уз н»у. И ако има у њој доста одабраних чланака, не може

се мерити разноврсношћу своје садржине са читанкама уобичајеним по нашим школама, Моцартовом и Ото-Лангаовом. Али како се ово сраско издање немачке читанке одликује немачким преводима српских народних песама и приповедака и чланцима из етнограФије и историје српске, а тиме искључује строго немачку садржину те врсте: ова се читанка може употребити у нашој средњој школи, и то тек у V р. — У новом издању мишљења сам: да би правопис ваљало удесити по начелима Енглманова правогшса (в. напред под А. 3.) а штампарске погрешке исправити. 6. Априла 1882. Београд. ^Момчи^до ЈЉанић, су11ленат беогр. реллкк" „Гдавном Цросветном Савету У погледу оцене »немачке граматике I II и III део по Трауту од Ст. Д. Поповића« као и не^тчке читанке коју је за гимназије уредио Ј. Мајзпер, потпуно се слажем са извештајем г. Момчила Иванића, с којим сам се и усмено споразумео, чим сам добио поменуте књиге на преглед. 24. Маја 1882. у Беогрдду. ^Димитрије јЈоСИ-Б, ИГОФЕСОР УЧИТЕЉСКК ШКОЛЕ.« „Главном Иросветном Савету Да ли да се немачке граматике I део, по Трауту од Ст. Д. Иоповића, без измене или с изменом преиечата за школску потребу. Да се иросто повећа додатком задатака из II дела до ЗГ> закључно, па употреби до 11, задатка у I раз. а од 12. задатка за II разред. ј^ОСТА ^ З ујитц пгофксо!' ГИМНАЗИЈК" Просветни Савет и сам увиђа, да се Траутова Граматика не може прештампавати таква каква је, али с тога што за сада боље књиге такве врсте нема, и не желећи да ученици у нижим средњим школама остану без учебника за немачкн језик, одлучио је : Да се Траутова Немачка граматика може прештампати, ако иреводилац у њој изврши све поправке које су обележене по именце у реФерату г. Момчила Иванића, а па по се: 1. Да удеси терминологију по српској граматици ; 2. Да поправи погрешна правила ;