Просветни гласник

719

5. Општа историја од 1789. год. и трговинска географија 3 ч. 6. Рачуноводство и књиговодство 1 . 7. Основи Алгебре и нацртна Геометрија . . 4 „ 8. Основи механике 2 „ 9. Космографија 1 „ 10. Физика 2 „ 11. Хемија неорганска и органска 2 „ 12. Зоологија, ботаника, геологија 2 „ 13. Цртање 6 „ У 4. разреду : 1. Друштвени морал 1 час 2. Литерарни задаци 2 „ 3. Трговински и индустр. закони 1 „ 4. Сеоско, индустр. и трговачко газдинство . . 1 „ 5. Историја индустр. проналазака 1 „ 6. Преглед опште историје од Луја XIV до данас и нацрт садашњих установа Франц. . 1 „ 7. Пијачка операција, Финансија, контрола . 1 „ 8. Алгебра, тригонометричке Формуле од опште унотребе, криве линије, свршетак нацртне Геометрије 5 „ 9. Механика и примена њена 2 „ 10. Физика 2 „ 11. Хемија В „ 12. Природна историја с нрименом на сеоско газдинство, на индустрију и хигијену . . 2 „ 13. Цртање 6 „ У класичком курсу највећа пажња поклања се писменим задацима, а нарочито код старих језика. Сваке недеље дају се писмени задаци ученицима у школи и ван школе. Пишу се задаци и на латинском језику у прози и ноезији. Овај посао заузима највише времена ученицима а доноси им мало користи; јер се у латинским задацима свуд опажа код ученика, да уче на памет латинске реченице и њпма се машинално служе. Испити Испитима се много поклања пажња у Француским лицејима. За све испите годишње и полугодишње, а нарочито за испите по свршетку курса, одређују се комисије. Пспити се могу и нонављати. Ко и на поновном испиту падне, мора понављати разред. Државни питомац мора на ово добити дозволу од самога министра. Испити су увек двојаки: писмени н усмени. И за једне и за друге одређено је време, колико имају трајати. Исиити се за степен бакалавра не полажу из свију предмета, који су учени, него само из оних, који су указом одређени. Имена најбољих ученика, који су се на годишњим и полуго/шшњим испитима одликовали, бележе се у почасни сиисак, који висиусалили-

цејској. Они, који полажу стручни испит, плаћају за иснитивање 15 Фр. а за декрет 10 фр. Оцене ученика на испитима и иначе ове су: 5. (1ге8 1неп); 4, (Меп); 3, (аззег Меп); 2, (тесНосге); 1, (ша1). Ученици се оцењују и по радовима, за које се одређују премије. Разне су награде за ове израде. Најбољи ученици шиљу се на окружни и генерални конкурс, те се тамо такмиче с најбољим ученицима из других лицеја. Ко се ту одликује, добија неке привилегије, као : ослобођа се од војнпчке слулгбе, или од плаћања школарине и т. д. У опште у Француским лицејима много има разноврсних срестава за буђење ревности код ученика. С тога се тамо мало опажа бављење науком из љубави према науци, него ради тога да један претече другога, да се одликује само од својих другова. Казне и награде, спољни поред«к и дисциплина у лицејима Казне су за ученике лицеја ове : 1) рђава оцена, 2) задржавање у разреду за време одмора с нарочитим писменим радом, 3) то исто за време шетње, 4) шиљање из школе к директору, 5) непуштање к родитељима, 6) уписивање у казнену књигу, која се обЈављује по лицеју, 7) усамљени затвор с иисменим радом под надзором учитеља, 8 отнуштање из лицеја. Прве четири казне изриче цензор (иншпектор), проФесори и репетитори, а остале 4 само директор. Телесне су казне строго забрањене још од 1811. год. Ако учитељ удари ученика, подвргава се дисциплинарној казни. Награде су ове : 1) добра оцена, 2) записивање у наградну књигу, која се објављује у разреду, 3) похвални одзиви (ваНв&сИ) за 3., 2. и 1. разред, 4) ванредни одмор, 5) обична премија одређена, 6) запис у наградну књигу, која се објављује по лицеју, 7) премија за одликовање пред ускрс и при свршетку школске године. У понеким лицејима после сваког задатка бирају се шесторица, који су се одликовали, па се намештају по местима у засебној клупи. која се зове аочасна. А у по неким лицејима је обичај, да се четвртком ириређује свечани ручак за директора, цензора, нроФесоре и најбоље ученике. У разреду је увек мир и тишина. Одговара само онај, који се пита. Ученици ван интерната немају униФорме, а у интернату су сви униФормисани. Директор и проФесор имају одређену униФорму; али се ретко где њоме служе. Ученици млађих разреда одговарају на питања проФесорска стојећи, а у најстаријим разредима седећи. За време одмора шетају ио авлији . I ицејској у присуству цензора или надзорника. Ученици с.у тада сло-