Просветни гласник

НЕК0.1ИК0 ЖИВОТОПИСЛ ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

НЕН0У1ИН0 ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ од уЛИхЛАНА р. ј/БАВКИЋА (НАСТА ВАЕ)

У Р 0 III I 1. Иос.к: смрти Стевана првовенчанога краља срнског дошао је на нресто настарији му син, намесник његов Радослав. Но овај владалац рђаво постунаше с народом те се у земљи дигне буна и он побегне у Дубровник. За тим вдастеда избере за вдадара н>еговог млађег брата Владислава, другог сина Стевана првовенчаног. Но како и Вдадислав не беше много бољи од свога брата — то и противу љега устане српска властела и прогнају га, а себи изаберу за, краља трећег сина Стевановог, Уроша I, који је био сувдададац Радосдаву. Одмах по што је се крунисао српском круном на краљевски престо завадио се био с Дубровчанима због Вдадисдава; ади те исте године измири се с њима и они се подвежу да неће донустити, да, Вдадисдављева краљица шаље из Дубровника, „ни по мору ни по суху, ни по Восни, нити писама нити посданика" противу њега. Ову је обвезу искао он од Дубровчана, с тога, јер је Вдадисдав смерао да новрати изгубљени лреего у Србији. Него ненријатељство између браће није друго трајадо; они су се на скоро измириди иУрош је Вдадисдаву дао на управу Зету, Приморје и Требиње. Носде овог измирења у српској држави био је мир по за дуго, па се онда опет деси спор с Дубровчанима због трговања. Урош је захтевао да дубровачкп трговци подазећи у Србију морају нродазити само на извесним местима где ће нешто пдатити за дозволу, да могу трговати но Србији. Добивени новац отуда ишао је цару (краљу), те за то се и напдаћивање на еспапе звало царина, а место где се наплаћивадо царинарннца или кумерак (данашњи ђумрук). Дубровчани, напослетку, пристану да њихни трговци на одређеним местима плаћају царину на своју робу (еспапе): со, гвожђе, свилу, и т. д.и још се обвежу пдаћати 1200 перпера годишњеТо је бидо 9 године његове вдаде. Ну овај мир не трајаше више од године дана. Урош се опет жестоко, жешће но икада нре, завади са Дубровчанима због неких винограда и земаља, које су они приграбили себи, без његова дозволења, — и за то им објави рат. Дубровчани да би лакше одоледи Урошевом нападу, позову у помоћ, бо-

1 Око 1000 дук.

В Е Л И Е И санског бана, хумског жупана (који су хтели опростити се врховне власти Урошеве) и бугарског цара. Њему (бугар. цару) обећали су да неће примити у скдониште ни Уроша ни његова брата Владислава, ни род њихов иди , ]ругу вдастелу: ако му испадне са руком да отме српску краљевину и споји је са Бугарском. — Идуће године (11. г. владе) Дубровчани ударе на Србију са савезницима. У почетку борбе Бугари су добро напредовали, али их је на скоро срећа ратна изневерида, и Урош их са својом војском тако потуче, да су моради нристати на мир. А да би мир још сигурнији и трајашнији био, Урош је тада УД &о кћер своју за цара бугарског (Мијаида). Дубровчани видевши да су Бугари потучени, и још се опријатељиди са Урошем, хтеди не хтеди пристану на мирење, — и помире се с Урошем. Проиитивање. 2. По миру, који су Дубровчани учиниди с Урошем, њима су припали само они виногради, које су они засадиди у Србији до смрти Стеванове; а остади виногради после тога посађени, припали су Урошу. Даље, по томе миру, Дубровчани су могли живети у свима градовима српским, онако, како су живели за владе Стевана првовенчаног. Дубровачки трговци морали су ићи на одређено место и дати десетак од соди, па тек онда трговати но земљи, а на друге ствари, скупоценије, моради су нрво пдатити царину (ђумрук), па их онда продавати. За тим, Дубровчани су се обвезали примити Уроша у свој град, ако би га кака нужда нагнала да Србију остави и скдоништа потражи у њих; даље, да срнском грађавину не могу судити Дубровчани без нрисуетва срнских судија; да врате Урошу заробљенике, а тако и он њима, и т. д. и т. д. — И трећи савезници. Хумљани, нрошди су рђаво : горе него и Дубровчани и Бугари. Урош их је страшно потукао и освојио Хум, па га предао на управу брату Вдадиславу. Три године после измирења овога, а 14. године вдаде Урошеве, у Бугарској буде убијен цар, зет Урошев. Тада је Урош ушао с војском у Бугарску, повратио ред и навалио на бугарску властеду, те су изабради себи за цара Србина,. унука Немањина (Кон-