Просветни гласник
812
белешке 0 просвети и шеолама
вдадао 39 година српском краљевином. Сахрањен је у најбољој својој задужбини (у Бањској), одакле је тело његово доцније пренето у Софију (у Бугарску) где се и данас чува. Проиитивапе овог одсека, па, онда ироиитивање целога. Поука.Ћ, акав је био владалац Драгутин ? А какав Милутин ? Који је био бољи ? У чему ? Како су браћа између себе живела ? А како треба ви да живите ? За што ? Је ли Милутин био који пут у нужди ? А Драгутин ? Па шта су они онда чинили ? Треба ли, дакле. .један другом помагати ? Шта се може казати за Мидутина, што је дао оног свог саветника цару грчком те га онај највећим мукама уморио ? А шта за оно, што је сина оковао и ослепио ? Какав је био према својим поданицима ? и т. д. и т. д. Милутин је један од најзнатнијих влададаца српских, јер је срећно водио многе ратове и државу српску увелико раширио. Он је био и мудар, јер је умео отклањати опасности од своје државе ; умео је, дакле, иаметно управљати. Ради тога морао је четири пута женити се. А где није помогао договор и женидба, ту је се, богме, лаћало оружје и он је скоро увек иобедиоцем излазио из крваве борбе ; но томе је он био и јуначан. Био је, изшна, и лукав , што човек не треба да је ; али њему, као владаоцу, не може се замерити. За време мира пак старао се да становници нростране државе српске не буду незадовољни. Тада је српска држава, помоћу јако развијене трговине, зпатно се обогатила : „У његовој држави беше тако добро живети, да су се људи досељавали из окогаих
земаља, па чак и из врло далеких" (Азије). Да би се у земљи ираво судило, он је издао многе ваљане законе, које је и његов унук у овој законик уврстио. Становници су се поглавито занимали сточарством и ратарством, а билоје и неких заната : али то није могло напредовати, због честих ратова. А да би га сви његови поданици, разне вере и народности, волели, и да би српску државу нрославио, он их је све љубио. Он није гонио ни једне вере ; све су му вере равне биле. Он је био и иобожан и давао је новаца манастирима и православним нашим и грчким, а и католичким. С тога је био иоштован и код једних и код других; а после смрти проглашен је за светитеља. Подигао је многе манастире и цркве и у својој пространој државии у грчкоЈ царевини и на другим местима. У Цариграду је подигао велелепне зграде за болницс и илаћао лекаре да у њима болеснике лече. И у српској држави иоред манастира беху болнице и школе у којима се властеоска деца учаху од калуђера нисму и књизи. Милутин је ирви од владалаца срнских почео ковати златан новац. Он је, до душе, имао и погрешака, као и сваки други човек. Тако од њега није леио што је погазио реч, те издао свога саветника цару грчком, и, што сину ннје опростио, као што је обећао, него га ослепио, и т. д. и т. д. Ну поред свих мана, Милутин је инак био и остаје после унука свога (Душана) најзнатнији владалац српски, којим се Србин до послетка поносити може. . . .
БЕхЛЕШЈ^Е О ПРОСВЕТИ И ШЈ^ОхЛАМА
Број ученика, средњих школа унисаннх у ночетку 1882 — 3. школеке године I У Богослонији: у IV разреду 43 „III » 39 „II „ 28 »I , 37
Ионављају разред два сталим разредима нема.
ученика у II
Свега : 147 разреду у о-
II У учитељекој школи у Веограду . у IV разреду »III „ » II «1 .
... 20 ... 22 ... 42 ... 59 Свега : 143
Понављају први разред четворица. III У учитељској школи у Нишу. у II разреду , . . . . .26 о I « 33 Св.ега: 59. "v,
.V
Понављају I разред двојида. IV У београдској гимназији : у VII разреду .40 « VI „ - . . . . (оба одељ.) . 67 « V , ( „ „ ) • , 100 „IV , 39 , Ш „ 55 „II , 73 „I „ (оба одељ.) . .116
Свега: 490