Просветни гласник

774

чанства г. Милани СвирчевиКа, који се моди за предавача средње жколе. Г. Свирчевић иоложио је испит зредости у Новом Саду, учио 7 семестара медецински Фавултет и положио испит из Зоодогије, Вотанике и Минерадогије. Услед тога Саветје са 7 противу 4 гласа решио: да се г. Милан Свирчевић може примити за привременог предавача у средњим школ има и то за јестаственицу. VI Министар иросвете и црквених иослова, писмом од 20. Октобра ПБр. 8243., спроводи Савету акта по више кривица Стевана Комненовића, учитеља студенског. Сва акта упућују се дисциплинарном одбору. VII Живојин Симић, прочитао .је следећи реФерат г. Јеврема ИлиКа, проФесора о црквеној историји Живојина Јовичића: „Главном Иросветном Савету Главни просветни савет изволео је одликовати ме поверењем да прегледам рукопис г. Живојина Јовичића, проте — проФесора Богословије : „Историју Хришћанске цркве", па да дадем своје мижљење, да ли поменута историја може послужити као школска књига за потребу ученика средњих школа. Ја сам прегледао рукопис г. Јовичића и имам част учтиво поднети Главном просветном савету овај извештај. У нашој црквеноЈ књижевности нема ни једног дела са потпуним описом живота црквеног ни за општу ни за школску потребу; те се по томе све наше средње школе служе у том погледу књигама, које не задовољавају потребе школе ни по својој садржини ни по своме облику. Ако опште историјско образовање захтева и познанство са развитком живота хришћанске цркве, — о чему не може бити сумње, — онда је, разуме се, преко нужно дати ученицима средњих школа књигу, која би потпуним и јасним излагањем свију важнијих мена у животу цркве хришћанске и тачно обележеннм усиесима цркве у морално-религијском кругу друштвенога живота одговарала потреби школе. Рукопис г. Јовичића намењен је задовољењу те потребе. По обиму своме он — рукопис — износи у целини 129 табака, од којих 117 таб. обухватају „историју хришћанске цркве", а последњих 12 табака захвата „руски раскол", као „додатак црквеној историји." „Историја хришћанске цркве" израђена је до одсека о реФормацији по „Исторш христјанскои церкви"

ЕвграФа Смирнова; а од реФормације до краја по књизи дорпатског проФесора Куртција у руском преводу од проте Рудако *а : „ОчеркЂ церковнои исторји — церкви вселенскон до IX вФ.ка, и потомв исклгочителнво церкви западнои до половини XIX вћка". Прва књига — ,Исторјд христјанскок церкви" Смирнова — писана је по нрограму рускога синода и служи као школска књига у руским богословијама. Друга пак књига — „ОчеркЂ церковнои исторш" писана је за протестанске ученике дорпатског универзитета; па ју је Рудаков превео на руски језик само због тога, што се у њој од IX. до XIX. века излаже искључиво историја западне цркве. Рудаков је пре тога написао био „исторно правос лавноп христтанскои церкви" и спремао се да напише историју западне цркве; па како је у том наишао на неке тешкоће, то је превео поменуто протестанско дело на руски језик са многим изменама и допунама у православном духу. При превођењу, Рудаков је намерно изоставио из оригинала сва она места, у којима се ма и најмање говори о православној цркви, а раширио је историју западне цркве својим чланцима ; те тако превод Рудакова важи само за изучавање историје западне цркве. — Поред тога, превод Рудакова.„Очеркт. церковноп исторш" разликује се од Историје Смирнова још и но обиму и по плану израде. Због разлике у обиму између поменутих књига, којима се г. Јовичић служио, опажа се таква разлика и у рукопису између онога дела, који је рађен по Смирнову, и онога који је рађен по Рудакову. Цео трећи период историје, који обухвата време од половине XI. века. до данас, заузима у рукопису 28 табака; а толико исто табака заузима само други део другога периода — део, који обухвата време од седмог васељенског сабора до поделе цркава, т. ј. од 787. до 1054. године. Кад се узме у обзир та околност, да је развитак цркве од XI. века до данас текао у далеко ширим границама, него у времену од 8 — 11. века; онда се не може никако допустити, да цео трећи период буде заступљен у оној размери, у којој је заступљен само други део другог периода. Исто тако због разлике у плану израде поменутих књига Смирнова и Рудакова опажа се разлика и у изради рукописа г. Јовичића. У ономе делу рукописа, који је позајмљен од Смирнова, износе се у прилично одређеној системи све стране црквене. Ту су једни одсепи посвећени ширењу цркве, други — црквеној науци, трећи — уређењу и управи црквеној, че тврти — црквеним свештенорадњама, пети — животу хришћана, шести — лажним наукама (јересима) итд. ; а онај део, што је израђен по преводу Рудакова, нп мало није налик по распореду материјала на овај први део; па је много што шта остало и незасту-