Просветни гласник

9»

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

777

име „Језуита" само по себи постидно. „Језуита" значи Исусовад и према томе такав назив не може бити постидан бар код Хришћана. Гимски калуђери извеснога реда, носећи на себи име „ Исусоваца," злоупотребили су тај свети назив, те је отуд постао ироничан значај те речи у јавноме мњењу. Па и тај иронични значај речи „Исусовац" ограничава се само на оне, који су лажни носиоци тако леиога имена ; а историја цркве не може ни у каком случају сматрати само то име за постидно. На 6. таб. четврт. страни стоји ово : .Између осталога, он (Христос) им је (апостолима) додао благодат св. Духа." - По овоме изразу излази, да је благодат св. Духа материјалнога својства и да се може додавати као и свака друга ствар из руке у руку ; а то је са свим погрешан појам о благодати. После поменутих ногрешака у еадржини, поменућу и неке контрадикције у рукопису г. Јовичића. На 103. таб прв. стр. вели се : „Скоро у једно исто време с Лутером, појави се у Швајцарској као реФорматор Улрих Цвинглије " ; а на 104. таб, четврт. стр. стоји окако : „РеФорматорски покрет појавио се у Швајцарској око 1526. год. Први реФорматори беху : Ђилхелмо Фарел и Петар Фире, родом Француз." — Ова контрадикција дошла је отуда, што г. Јовичић, служећи се преводом Рудакова, није обратио пажњу на поделу Швајцарске у књизи Рудакова. У преводу Рудакова стоји овако на једном месту : „Почти вђ одно времл ст> Л.готеромт. вђ п1змецкои Швеицарш внступилЂ вт. качеств^ реФорматора Улбрих г в Цвинглш" ; а на другом месту: „РеФорматорское движенје коснулосв и Французскои Швеицарји. Ст. 1526. год. зд г Љсб реФорматорами вгоступили ЈВилбхелБм г б ФарелБ и Петрг Фире из г б Францји." 1 У рукопису нису нреведене речи : „н-ћмецкоп" и „Французскои," па је изишло противоречије, које бн свакога читаоца у забуну довело. На, 109. таб. прв. стр. стоји : „Први и најзнатнији удар нретрпише Језуите од бурбонског двора, који је по што по то хтео да уништи овај опасни калуђерски ред" ; — а на другој страни истога табака стоји : „Први и отсудни корак противу Језуита учинила је „ иортугалска влада." — Овде се не зна, ко је у самој ствари први отпочео одсудно радити против језуита, да ли бурбонски двор, или португалска влада ; јер се на једном месту рукописа вели једно а на другом друго. И ова разлика дошла је отуда, што је при превођењу превиђен главни смисао рускога текста. У књизи Рудакова стојн овако : „ПервБги значителБннп ударт>, котормн получила 1е1 Очаркћ церковнои иоторји пврееодЂ Рудакова стр. 225. и 2,24.

ра,рх1н вђ етом 'б першд-ћ, бнло вннужденое бурбонскими дворами уничтожеше орл,ена језуитовх" ; — а на Другом месту стоји : „Первни [гћшителБннп шагт> (против језуита) сдћлало иортугалвское нравителвство", ' 2 — У оригиналу, дакле, вели се.за бурбонски двор, да је изнудио уништење језуитског реда, те тим нанео знатан удар јерархији римекој ; а за аортугалску владу вели се само то, да је она нрва почела гонити одсудно .Гезуите. У рукопису је то, као што се види, погрешно изнето. Исто је тако превиђен главни смисао рускога тексга и на 13. таб. друг. стр. где се говори о односу римске владе према Хришћанима у првим данима хришћанства ; те се час вели, да је влада одваЈала Хришћане од Јевреја, а час опет, да их је сматрала у свему за Јевреје. Па и на 109. таб. четвр. стр. велн се, да је „хернгутерска црква аоникла на лутеранском земљишту " ; а на 110. таб. друг. стр. стоји, да се „хернгутерска црква зачела далеко аре аротестанства" н да је само „име хернгутерске цркве добила доцније." — Ова контрадикција дошла је због тога, што Је у рукопису хернгутерска црква стављена у ред са сектама лутеранским без свакога основа. Хернхутере ваља одвојити од лутеранских секата, ночем је извесно, да су хернхутери пореклом из ранијих времена. Осим тога, у рукопису има и нејасних места, која се тешко могу схватити. На 1. таб. четврт. стр. стоји: „Скоро сви народи, који имађаху своју политичку самосталност, беху здружени у Једну државу, која је била под врховном управом римскога народа." — Из овога може се извести, да су народи римске империје ужиеали под римском владом политичку самосталност, и да су добровољно ушли у састав римске империје, — што би, разуме се, било сасвим погрешно. На 4. таб. трећ. стр. сгоје грчке речи у тексту грчким словима напксане и непреведене овако „ое" и ,'оип." Почем се код нас нигде по средњим школама не предаје грчки језик, то ни један ученик тих школа не би могао ни да прочита, а камо ли да зна значење тих речи. Ово важи и за латннски назив извеснога крштења: „ђарИвтиз сПшсогит," који се на 47. таб. друг. стр. налази ненреведен и латинским словима написан. Г. .Јовичић је узео све ове туђе изразе из историје Смирнова ; али је Смирнов писао своју историју за руске богослове, који обавезно и у широким размерама уче грчки и латински језик. На 16. таб. друг. стр. стоји : „Ђакони су у случају нужде свршавали и тајну крштења ; но тако-

2 1М(1. стр. 305. и 306.