Просветни гласник

868

вршку Птј-де-Дом терможетар показује 12 или 14 једипа острва, онако како се реке, текући преко ст. више него у Клермону, нри западпом ветру. великих равница, могу разбити на више руиава Том приликоц се показала читава гомила карак- и начиннти већл или мања острва. Ерактична теристичних јасних појава, које се могу узети као метеорологија може много увеличати своје успотпупо извесна предсказања читаве периоде врло пехе ако пажљиво ироучи та оетрвч и осгрвца. лепог и врло сухога времепа Ва наш кл шат нарочито је потребпо изучити лаГ. де Таст мпсли да помепута висока ваздушна гапо помидање мирних ваздушних средишта Азије средишта нису ништа друго пего мирпи простори и Атлантика, која се над картом Јевроне додирује. ваздуха, заклоњени од ошптих струја, откуд се и Киква .је ваздушна струја која везује та два ирењихова трајашност спредељава. Али река опште дела у ваздуху, такве су у пашем климату прострује може себи пробити пут и кроз масу мир- мене времена, такав је главпи карактер годишњих нога ваздуха и може себи из њега пздвојити по- времепа. (НАСТАВ ИЋЕ СЕ) ДЕЧИЈА ЗАБАВИШТА И ДЕЧИЈЕ ИГРЕ (ОД МАРЕМХ0.ЛЦ-БИ./10В-Е)

Предмет о коме сло паумпп, иод горњим пасловом, да упознамо своје чптаоце, може се рећи да је скоро са свпм нов у нашој књижевностп. II ако у осталога света постојн ова установа од толнког времена, п акп је опа дапас јако распрострга, у нас, изузимајућп мален број лекара и школск^х људн, сдабо ко п разбпра за дечпја забавишта. Па и међу онима, којп су мало пзближе познатп с уређењем оке установе, има их који погрешпо схватају прави значај дечијнх забавишта. Тако, некп мнсле да ова установа пе подмнрује ппкаку потребу данашњега образованијега друштва; други држе, да су дечија забавишта измишљена за опу господску и богаташку децу, о којпма саме матере пеће да воде стар ње у ономе добу, кадимје најпотребннја материнска нага, него гледе да — макар и за неколико сати преко дана — буду слободне од те бриге, остављајући другима да им — за неку паграду — запнмају децу како знају; трећи онет противпи су овој установи за то што им се чпни да деца, која тако рапо почнњу походнти ова забавишта, постају неспособна за саму наставу школску, јер се у тим забавиштима навикну да нншта не посматрају тачно н прибрано, него све површно и расејапо. Да бисмо могли увидети, како су неосновани и погрешпи сви ови приговори, изабрали смо ову раслраву, коју је написала језна од најодушевљенијих и најразборнтпјих Фребловпх ученнца, госиођа, бароница Маренхолц Билов, из Дрезде. Ова госпа, која је сав свој живот и приличан део свога имања жртвовала ширењу ове установе, која је у Дрезди издржа-

вала нарочиту школу за образовање левојака-учитељипа у дечијим забавиштима и која је и оама, не гледајући на голему старост, но својој драгој вољн, нредавала до скора у тој школи, напнсала је више , ела о Фреблу, томе творцу дечајих забавишта, о његовим радовима н устаповама. Нарочиту пажњу заслужујењеио новеће дело којесезове : Рад и ново васаитање:т ми,за саддоносимо овде самоједну малу расправу њену, надајући се да ће н ова бити довољна да и с недагошке и хигнјенске страпе изнесе, у чемује правасуштнна и правизпачај Фреблових дечијих забавишта и како би се пста практички имала удесити, па да донесу оне велике користн, које се данас доиста онажају свуда где је ова у танова стекла својих нр > свећених приврженика н својих увиђавннх поштовалаца. У толиким земљама јевропским, а нарочиго у Неммчкој, иостоје одавна „дечија забавишга", којима је творац нознати едагог Фребел, и која се, ма да су илала до сад доста цротивника, шире по целом свету све више и више. Из године у годину оснива се но Јевроли све више оваких завода и број питомаца у њпла умножава се све јаче и јаче. Дечија забавишта мора да подшрују неку потребу нашега времена и на њиховим пигомцима мора да су се осетиле благотворне користи и последице, кад она тако дивно наиредују.