Просветни гласник

ДЕЧИЈА ЗАБАВПШТА И ДЕЧИЈЕ ПГХ'Е

874 једино па то да се дете павикпе да ради и то само- ј сталпо да ради, да ствара п да производа. Наши праоци без сумње су ирво и прво својил ручпим радом гледали да пачипе себи одело и склопшпте од времена. Колики ли је пиз сваковрсна рада од оне дивљакове колибе од лишћа па до наших данашњих палата које се виђпју по великим варошима 1 А колики је опет низ рада од опог првог одела од сирове животињске коже па до данашњих небројннх предмета луксуза којима се модерни свет одева? И детиње руке, кад оно почну да копају и рију по земљи и песку, пе раде нпшта друго по стварају нешто, само штојето светек у повоју, као и сваки први рад. Што деда коиају рупе и пећипе што зидају куће и ћуприје, што праве од блата колаче, топиће и друге своје играчке, помажући се у томе, ако пемају друго шта ма и материпим напрстком, — то је све услед онога великог нагона што им се ради, што их нрирода гони да сгварају што. | Кад погледате како деца у ком крају собе преграђују столицама кућицу или собицу за се, или како у ком сандучету или кутији преграђују докле им је соба, а које им је бапгга, које им је гаупа итд, онда мооате п нехотице да признате да Фребел има право што вели, да се ту огледа детињи нагон да има што своје, на првом месгу кућицу и пеких ствари у њој, да има нечега што је његово и са чим оно самостално располагати може. У дечијим забавиштима са свију се сграпа задовољава тај детпњи нагон за радом или за стварањем. Ту ти се зида и ради од сто руку на разним патеријама и то све опим редом од прллике који је обележен у историји културе рода људоког. Не праве се само куће и посуђе, него се ту састарало да се може и ткати и шити (разуме се, за то се узимају мекане матерпје), од прилике оно шго је нашим прапраоцима било од потребе. Ту има да се „плете" прућем и трском, па се тако израђују ствари доста нааик на опе огртаче што их носе Новоселанђапи и што су начињепи од рогоза и лике, па мало по мало долазп се и до вештачког ткива као што га данас има. Даље се уче деца да „превпјају" хартију на стотипе и хиљаде пачппа, или да је „избадају," „псецају" и „прошивају," па

како је красна ту ирилика, да се рука вежба и превија на небројно начина, те тако постаје окретна не само за кројачке и шваљске послове, него и за све друге радове на свету. Једном речју, рука се вежба, заједно с чулима, за сваки технички рад који ће бити лотребан не само овом и оном занатлији, него свакоме који јерхддане ост некод руку без руку у животу. На тај се начин деца упозпају први пут и с радовима индустријским. И дан данас, свеједнако се превиђа она корист која долази по опште образовање детиње од раног вежбања у раду, него се мисли да се ту ради само око тога да рука постане окретна. Па ипак толики сталежи из народа немају за свој опако чувени практички поглед да су захвални ичему другом до својим занатским радовима, којима су, услед техничких искустава, задобили стваран основ за своје тачно и правилно расуђивање. Но највећи и најзначајнији благослов, који се ничим не да заменити, то је онај моралан утицај који дечији рад са собом допоси. Гледајте да вам се деца што пре усдособе и навикну па рад и да вам га заволе свом душом, па од тога пе тражите бољих анђеља хранилаца за децу и младиће, као што то може доцнпје бити и моћно средство противу сирожаштине. Ако хоћемо да живот човеков буде у истини моралан, треба се још дететом навикавати на испуњавање дужности. Али да би дете могло да испуњава неке дужности, треба га пре света успособити за неке радове. У дечијии забавиштима то и јссте пајважнија задаћа да се деца усЈособе за рад, у колнко то већ дозвољава прво доба живота њихова. Нека нико не мисли да тај жељени успех може донети ма какав мехапичан рад, ма који досао који је детету наметнут Моралнога рода може донети само оно што се детету допада, што побуђује његову уобразиљу и што покреће његове осећаје. Дете треба да је самостално у потпуном смислу те речи, да је свом дугаом ту кад му руке ма шта раде. А то може бити само онда, кад што ради што му радост прпчињава. кад својим радом доиста што год ствара. И у томе баш и јесге опо што је најкарактеристичније и најгенијалније у Фребловим забавама