Просветни гласник
ДЕЧПЈА ЗАБЛВНШТобрађивање земље. Индустрија одузима и опако све више снаге земљорадњи ; ако се у деце не буде из рана будила наклоност према земљоделству, још ће горе бити. Није нам могуће овде взложити, или бар напоменути, све гато природа детету говори, нити образложити опу велику и бесконачну важност која се састоји у томе што је она прва колевка млађаног духа човечијега и што се њоме иставља свеж, здрав и користан рад и живот на супрот опом измајсторисапом друштвеном животу што почива на толиким Формамаи церенонијам;!. Треба само један пут доки у дечије забавиште, треба ту посматрати децу како прекопавају, грабуљпју земљу, заливају цвеће итд ; треба видети како она у свачему налазе природног уживања. и задовољствг) и како се дод ваљаном управом -- и ту као и у шетњама — даје стотинала и хј .љадама ствари показати деци, које би иначе остале необјагањене, па ће се тек онда увидети, докле се може дотерати, кад се паметно стапе неговати тако малена наклоност дстиња која се испрва — рекао бих — чието и не јавља. Тек онда ће се моћи разумети, како се једини чврст и сигуран темељ за доцнпје образовање задобија само тако кад се деца одчах израна почну уводити у природу и упознавати као што ваља са стварима из сиољашњега света. Погледајмо даље, како се исирва испољује природа детиња, па ћемо опазити како ништа не пада толико у очп као то : што деца сваку ствар хоће руком да опипају. Погледајмо само, како де' е, коме нема вигае од неколико месеци, кад ухвати прст руке своје матере или друго шта, неће да га пусти. Тако се почиње прво познавање материје; то је прво вежбање млађане руке, која ће некада прерађивати од сто руку сваковрсну материју које се дочепа. Рука је понајодличннји уд човекова тела; она му је скиптар којим га је — као цара свога — природа обд |рила. Без руку не би човек могао нипгга, јер пе би могао ништа ни радити ни урадити. За то је тако јак нагон у детега да се служи својим рукама. Оне су му у једно средство за распознавање, пре него гато се други оргапи развију као гато •греба, да би пратекли у помоћ овом органу пидања.
. _И ДЕЧИЈ Е ГГТ Е 873 Првим притиском руке детиње буди се нагон за стварање, ако хоћете боље, нагон илн наклоност за рад — пластички нагон. Највећа задаћа саетоји му ее у томе да оно што је природа произвела преобрази и начини од њега вештачке створове. Овај пластички нагон у правом је смислу наклоност за културу. До сада се није радило скоро нигата, да се у школи или ипаче у васпитању у гаго ранијим годинама развије рука у дегета. А бага је ово опо време кад је треба неговати као што треба, јер је детиња рука и гипка и мекана, те је згодна за свако вежбање. Ко узме сако да посматра детиње руке, н. пр. до њихове двапаесте године, приметиће како је са свим друкчија рука у онз деце где су паметни и образовани родитељи и ваепитачи из рана јога обратили нажњу да дете штогод ради као што треба, а како су опет друкчије руке у опих несташака што по ваздан проводе узалуд вреле па улици, не имајући ма на чему да вежбају још жг рапа своје руке, те еу им за то прети и оетали крути, криви и неспретни, уелед чега и у доцниЈ1ш годинама мучпо да се могу павикнути па опе радове где се изискује велика гидкост и извежбапост прстију. У дечијем забавишту вежбају ее сви мишићи тела, јер је Фребел завео тако зваие шре за кретање, и поред тога посгоји још нарочита гиипастика за руку, која треба да отпочнње још прве године, докле је деге још на крплу материном. Ситне игре — јер друго шта у почетку и не може бити до игра — сигне игре и развпјају руку и у једно су прва вежбања, дрви заједничпи рад између матере и детета; то је најраније слабачко навикавање па испуњавање дужпостн и то је ередетво да се дете вежба да подражава. Оамо оно што дете с вољом и радошћу само својим рукама уради, само опо што му кроза телеспе у:иске пређе тако рећи у крв и у месо, само то неће угпнути у његовој свести, пего ће оставпти о себи трајашну и неизгладиву слику. На тај начпп овакпм се вежбањима дете упознаје и са стварима које еу око њега. Фребел тражи да се детиња рука што раппје отдочиње развијати, јер све његово васпитање иде 110