Просветни гласник

дечија забавишта и дечијб игре

А толика варошка деца и немају прилике да задовоље овај свој ириродни нагон те кад немају где, она по варошким олуцима заустављају воду вли претурају блато. Кад би људн само ннали шта чине, што угушују овај нагон, место да га на прави нут изводе и негују ! Овде се ве сашо угушује сваки нриродни нагон, који би требало да се развије, те се онда дете одвраћа од свог нормалиог развитка, него се овде одузима најбоље и најподесније средство за развијање добра срца у деце, нити се то ичим другим даје надокнадити. Изгледа да је врло незнатно ово превртање земље од стране дечије, ово прављење баштица и т. д.. па ииак то је ночетак, то је полазна тачка да се дечија пажња сврне на ироизводе земљорадње и да се у деце пробуди воља те да и сама сеју, саде и нодижу биљке. Ако се не пази на ову вољу дечију, она ће се на скоро угасити, а свака. снага којасе не употребљава, којој се не да да дела, мора да подлегпе тежини материје, и онда. ето ти лењости п незване, од које толика деца пате. То је само негативна штета. Позитнвна пак штета у томе је, што се у деце угуши право посматрање природе, те прве и велике учитељке човекове, те се сви нредмети њени, које дете носматра, носматрају онако овлапт и површно, нити остављају у души детињој икака трајна утиска. Нвка послз дете ирибира цвеће и прикупља биљке колико хоће све то није ништа до иразна играчка, која не упућује дете на озбиљно посматрање ствари. Еако би то било све друкчије, кад бн дете у башти радило само на својој лејици, кад би копало, грабј т љало и заливало, па кад би својом ручицом брали цвеће које је само однеговало те ноцикујући од радостп однело својој мајци на дар ? Еако би било све друвчпје, кад бп се дете упутило да у свако доба године ослушкује и нази : како клија млађаносеме, како цвркућу гичицк у гнезду, како зује нчеле у кошници, како брсте и расту гусепице, како сазрева род, какоје полегао клас од силна. рода ; једном речју, кад би му се отвориле очи да види вјсколико газдинство нредобре мајке природе 1 Оно би долста више научило на тај начин, но што ће научити из свију књига

и у свима школама које доцније буде походило. Али оно треба само да запне и да ради, ако хоћемо да му душа буде прибрана те да проучава чудеса на свету. Не утиче на срце и душу детињу само утнсак од онога што је лепо, пего се, негујући тако биљке и животиње, на тај начин развија у деце љубав према њима, јер су то њихови први и најнречи иитомци и шгићеница, и она ех воле искреио, а не из пусте себичности. У овом добу и онако има мало чега, чим би се васпитач користити могао те да деца сазнаду да и она имају неких дужносги. Па ипак с тим почиње морални живот. Не треба себп уображавати, као да ће се у детета развити и очеличити морална снага, ако се буде терало силом нешто да ради и да ради оно за шта нема воље Да би се деца наввкла и на теже дужности, јер она греба донекле и за те да сазнаду, — ваља им то олакшати. полако навикавајући их на лакше дужности. Еад год се само дете, по својој наклоности. лаћа и тежих иоелова — као што се то може да впди код сваког детета кад ради нешто од своје воље, — онда- ће у њега у истини ојачати воља за рад и оно ће вазда бпти готово да изврши и који тежи посао па макар не био зачињен ничим цријатним. Ео захтева од деце да раде тешке и нретешке нослове, тај најсигурније 1де путем којим ће 11 огадити испуњавање дужности и навикнути их да буду лења. Ва то Фребел и полаже толику важност на башту и свој завод пазива дечнрм баштом, а ми кажемо: л еч "] г забавиште. За дете је башта то што и сваколпка природа, само у маломе; и ту детиња душа, задобијајући утиске о лепоти и трудећи се за оно што је добро и корисно, јача у моралности н постаје примљива за нрве религиозне осећнје побожности. Ако млађана душа детиња не увиди Бога творца у делима и чудесима његове природе, тешко да ће га доцније примити у се из књига и учења кзје буде слутала. Дете појпма само оно што има облика.; сачо иреко видљивог света у стању да разуме и певидљнви свет; и само видљиви творац може му бити прва степеница по којој ће се усноти до познавања невидљивога духа. Поврхсвега не треба губпти из видапч практичну страну, што ће ее деца још израна уаућивати на